Tema razgovora je bila i ANoM aplikacija.
Veliki broj stranica svetskih medija, društvenih mreža i drugog internet sadržaja nije funkcionisalo nekoliko sati tokom konfiguracijske greške Fastly servera.
Problem je uveliko ispravljen i pogođene internet strane su se vratile u normalu, a ovaj "opšti kolaps" je podstakao mnoge da pričaju o ovoj temi.
Tako se u jutarnjem programu televizije Prva povela diskusija "šta bi se dogodilo kad bi Instagram, Facebook i druge mreže bile hakovane", kao i kako korisnici mogu da preduzmu dodatne korake u zaštiti svoje privatnosti. Gosti ovog jutarnjeg programa su bili IT stručnjaci Vojslav Rodić i Miloš Jovanović.
"Ovde se nije radilo o hakovanju. Šta se tu tačno dogodilo što nismo saznali, nikad nećemo saznati ili ono što ni oni ne znaju u ovom trenutku, to će pokazati mogućnost koja nam sledi. Ona je sa jedne strane u pravcu neprekidnog tehnološkog usavršavanja, ali istovremeno i sve naše veće zavisnosti i osetljivosti na bilo kakve probleme. U ovom slučaju se nije radilo u hakovanju, već je reč o sistemskom problemu kompanija koje nude usluge za koje uglavnom niste čuli, ali bez kojih nema savremenog interneta" - otkrio je Rodić u čemu je bio problem, te je napomenuo da mnoge internet stranice imaju više servera kako bi se korisnici širom svera "servisirali što ravnopravnije".
"Svi se oslanjaju na tih nekoliko kompanija i kad one imaju problem, a ovde se upravo radilo o tome, odjedanput se pojavljuju problemi da se neki sajtovi ne vide, da su veoma usporeni, te se onda odmah prvo pomisli na hakovanje" - istakao je Rodić, uz napomenu da "ništa nije definitivno" kada je u pitanju hakovanje.
Sa njegovim rečima se nije u potpunosti složio drugi gost, Miloš Jovanović, koji smatra da mora da se sagleda cela situacija šta se tu tačno dogodilo. "To je specifičan slučaj gde ništa nije funkcionisalo, sad treba ispitati kako je to moguće i kako se to desilo, pošto postoji sistemi zaštite i ostalo" - rekao je Ivanović.
On se složio sa mišljenjem voditeljke da postoji sve veća zavisnost od tehnologija: "Šta bi se dogodilo da padnu Google servisi? To kod nas još uvek nije toliko zastupljeno kao na Zapadu. Na primer Uber ne bi radio kada ne bi funkcionisale Google mape, kao ni čitav niz aplikacija. Mi zavisimo od nekoliko svetskih kompanija, ono što se dešava u Aziji, Kini i Rusiji je to da se oni oslanjaju na svoje infrastrukturne sisteme. Tako na primer u Rusiji imate Yandex, Weiboo u Kini, Google i Microsoft tamo uopšte ne funkcionišu. Mi svedočimo polarizaciji interneta, ono što je dostupno tamo nije dostupno ovde i obratno" - otkrio je Jovanović koji je mišljenja da je to geopolitičko pitanje.
Na tu priču se nadovezao Rodić: "Svet se ubrzano deli na one koji žive digitalne živote sa svim mogućim servisima, koji im na prvi pogled omogućavaju da budu produktivniji i na onaj drugi deo sveta koji nema pristup internetu. Kada se uvode novi servisi, naravno da je bolje da uz nekoliko klikova obnovite vozačku dozvolu, ličnu kartu, zakazati vakcinaciju, nego stajiti u redu od institucije do institucije, ali sa druge strane se sve više oslanjamo na aplikacije koje nam rešavaju probleme za koje nismo ni znali da ih imamo".
Gosti su se osvrnuli i na aplikaciju ANoM: "U tehničkom smislu to nije ništo novo i nije prezahtevno. Oni su napravili aplikaciju, ljudi su to koristili i ovi su ih prisluškivali. Organi reda koriste takve metode. Svi mi koji se bavimo time, znamo da apsolutne bezbednosti nema. Mi uvek moramo da pričamo o pozitivnim i negativnim stranama tehnologije. Mislim da je apsolutno pogrešan stav da mi ne treba da koristimo tehnologiju" - smatra Jovanović koji je naveo vakcinaciju u Srbiji kao dosta dobar primer digitalne transformacije.
Ivanović je rekao da "običan čovek" mora da se edukuje o privatnosti, da je ključno da se priča o ovim temama kako bi se podigla svest i da mora da postoji interesovanje, ali napominje da obrazovni sektor mora da uradi svoj deo posla i da ljude edukuje "kako da koriste aplikacije, šta je politika privatnosti, da li da pogledaju koji podaci se razmenjuju prilikom registracije na neki servis". "Sve ono što radimo na internetu je digitalni otisak i to ostaje negde trajno zabeleženo" - zaključio je on.