Veštačka inteligencija nam piše mejlove, rešava zadatke i štedi sate rada, ali ta pogodnost ima cenu koju tek počinjemo da shvatamo.
Sve veći broj novih naučnih istraživanja upozorava da često oslanjanje na AI alate ozbiljno slabi pamćenje, kritičko razmišljanje i samostalno zaključivanje. Naučnici smiruju strasti i kažu da nije reč o trajnom "propadanju mozga", već o opasnim promenama koje nastaju jer mentalni posao prepuštamo tehnologiji.
Mozak funkcioniše po jednostavnom principu - ono što redovno koristimo jača, a ono što zanemarujemo vremenom slabi. Kada razmišljanje prepustimo algoritmima, naš mozak bukvalno prelazi u stanje hibernacije.
Zabrinjavajući rezultati studije o upotrebi ChatGPT-a
Jednu od najzapaženijih studija pod nazivom "Your Brain on ChatGPT" sprovela je Natalija Kosmina sa svojim timom iz MIT Media Lab-a.
Istraživači su podelili 54 ispitanika u tri grupe - jedni su pisali eseje uz pomoć ChatGPT-a, drugi su koristili Google pretragu, dok treća grupa nije smela da pipne nijedan digitalni alat. Dok su pisali, EEG uređaji su pratili aktivnost njihovog mozga.
Rezultati su šokirali naučnike. Najjaču moždanu aktivnost imali su ljudi koji su radili potpuno sami. Sa druge strane, kod korisnika ChatGPT-a zabeležena je čak 55% slabija moždana povezanost u pojedinim mrežama.
Da stvar bude gora, profesori koji su ocenjivali eseje, ne znajući ko ih je pisao, radove nastale uz pomoć veštačke inteligencije odmah su prepoznali kao promašaj.
"Oni nisu znali da su ti učesnici bili iz LLM grupe, ali su eseje učesnika koji su koristili AI nazvali ‘bezdušnim’; to je bio bukvalan citat", rekla je Kosmina.
Ti tekstovi su imali siromašniji izbor reči i delovali su kao da ih je napisala ista osoba. Još bizarnije je to što su se korisnici ChatGPT-a teže prisećali onoga što su upravo napisali i nisu imali osećaj da je tekst njihov. Čak i kada su kasnije morali da pišu novi tekst potpuno sami, njihov mozak je i dalje pokazivao znatno slabiju aktivnost.
Ipak, rezultate ne treba automatski pripisati inteligenciji korisnika.
"Neki su mislili da je reč o merenju IQ-a ili nečemu sličnom, ali mi u našoj studiji nismo merili IQ", rekla je Kosmina za Tech & Learning.
Lekari počeli da propuštaju znakove raka
Ovaj fenomen takozvanog "kognitivnog rasterećenja" uveliko je izašao iz učionica i počeo da pravi haos na radnim mestima, pa čak i u bolnicama.
Studija objavljena u časopisu The Lancet Gastroenterology & Hepatology analizirala je rad 19 iskusnih gastroenterologa u Poljskoj koji su iza sebe imali preko 2.000 uspešnih operacija. Nakon što je bolnica uvela AI sistem za otkrivanje polipa, lekari su postali zavisni od njega.
Kada su preglede radili sami, bez pomoći AI-a, stopa otkrivanja izraslina koje prethode raku debelog creva pala je sa 28,4% na 22,4%. To je pad od zastrašujućih 20% u lekarskoj sposobnosti.
"Rezultati su zabrinjavajući jer se AI u medicini brzo širi, pa hitno treba istražiti kako utiče na veštine zdravstvenih radnika", izjavio je koautor studije Marćin Romančik, naglašavajući da je ovo prva studija koja ukazuje na direktan negativan uticaj redovnog korišćenja veštačka inteligencije na sposobnost lekara da obave zadatak relevantan za pacijenta.
Do sličnih zaključaka došli su Microsoft Research i Carnegie Mellon University, kao i velika studija na 666 ispitanika objavljena u časopisu Societies. Svi podaci potvrđuju isto - što više verujemo generativnoj inteligenciji, to manje koristimo sopstveni mozak i kritičko mišljenje.
Ovo je zapravo moderna i mnogo opasnija verzija već poznatog "Google efekta", zbog kojeg lošije pamtimo informacije jer znamo da su nam dostupne na internetu, ili slabljenja prostornog pamćenja zbog konstantnog korišćenja GPS navigacije.
Zbog svega ovoga, piše Index, profesori na fakultetima uveliko menjaju taktiku. Sve je veći broj onih koji studentima zabranjuju rad na seminarskim tekstovima kod kuće, jer je postalo nemoguće utvrditi da li je rad pisao student ili mašina. Obrada kompleksnih tema se polako vraća isključivo u učionice, pred oči profesora.
