Ekrani #4

KOJI EKRAN NA TELEFONU JE NAJBOLJI: Vrste ekrana, prednosti i mane i koji tip da odaberete za svoj uređaj

Autor Ivan Čabrilo

Šta je LCD, TFT, OLED i Super AMOLED, a šta je famozni Retina ekran i koji da izaberete - pokrili smo ih sve, otkrijte sve o svakom od njih!

Ispričali smo vam prvo najvažniji deo priče - o samim ekranima, o njihovim tipovima, prednostima i manama jednih u odnosu na druge, posebno zadržavajući se na objašnjenju skraćenica i ostalih neophodnih informacija.

Ispričali smo vam odmah zatim i koji ekran da izaberete na:

kao i za šta je svaki tip ekrana pogodan i koje su mu prednosti i mane u odnosu na one druge kategorije. Na kraju, ostala nam je još samo jedna kategorija da zaključimo ovu veliku temu.

Najmanji po veličini, ali ne i najmanje važni su ekrani koje imamo na uređajima koji su stalno uz nas - ekrani na mobilnim telefonima.

S obzirom na to da u te ekrane gledamo i do šest sati dnevno, jasno je zašto su oni moraju da budu veoma kvalitetni.

Dijagonala i rezolucija

Ekrani mobilnih telefona su najbliži našim očima prilikom korišćenja od svih do sada opisivanih tipova ekrana. Prilikom nalaženja optimalne dijagonale ekrana, ovde najmanju ulogu igra udaljenost od očiju. Što veće, to bolje - nekako je logično. Međutim, veliki ekran mobilnog automatski znači i velike dimenzije uređaja. Preveliki uređaj je teško držati u maloj šaci (recimo u ženskim ili dečijim rukama), teško ga je spakovati u džep.

Prilikom korišćenja jednom rukom, kada koristimo samo palac za navigaciju po ekranu, preveliki ekran onemogućava da dohvatimo vrh ekrana. Zbog toga postoje neke optimalne dimenzije koje odgovaraju većini korisnika i neke dimenzije koje odgovaraju baš vama.

Odnos stranica jednako je važan i kao dijagonala ekrana. Pominjali smo da ista dijagonala ekrana može da ima različite dimenzije širine i visine. Previsoki ekrani nisu zgodni za korišćenje jednom rukom, ali omogućavaju lakše držanje baš tako, dok preširoki ekrani nude više prostora za rad, ali nisu zgodni za držanje u ruci. S druge strane, ako gledate puno video sadržaja na telefonu (YouTube, Netflix), “filmski“ odnos stranica će najbolje iskoristiti prostor uz najmanje bočnih crnih štrafti.

Rezolucija i ranije pomenuta gustina ekrana su veoma važni parametri kod ekrana na mobilnim telefonima. Zato što ekrane držimo blizu očiju, ne iznenađuje da su potrebne visoke rezolucije (i visoke gustine) na tako malim dijagonalama. Rekli smo da na kompjuterskim monitorima ne treba ići ispod Full HD rezolucije na 24 inča, a isto ćemo reći i za mobilne ekrane koji su npr. veličine 6-7 inča.

Današnje rezolucije na mobilnim telefonima nisu tako striktno standardizovane kao na televizorima i monitorima, a označavaju se suprotno u odnosu na njih - jer se telefoni prvenstveno drže vertikalno.

Vrsta ekrana

Ekrani koji se koriste u mobilnim telefonima obuhvataju sve ranije pomenute skraćenice, uz dodatak još nekih koje su popularne na ovim prenosnim uređajima.

TFT LCD ekrani sa pozadinskim LED osvetljenjem su nekako očekivani, a IPS paneli nude bolje uglove gledanja i vernije boje, pa je jasno zašto su dobar izbor. Ovaj tip ekrana je najsvetliji, pa je i najbolji za upotrebu na direktnom Sunčevom svetlu. S druge strane, pati od prosijavanja pozadinske boje i nedovoljno duboke crne boje.

OLED tehnologija se prirodno nameće za prikaz slike na mobilnim telefonima, zbog svoje sposobnosti da aktivira samo one piksele koji treba da svetle, što teoretski dovodi do uštede energije. Nedostatak pozadinskog osvetljenja omogućava pravljenje tanjih uređaja, što je još jedan plus. Takođe, ovaj tip ekrana može biti savitljiv, pa je u većini slučajeva prvi izbor u novim, savitljivim mobilnim telefonima. Manja svetlina ih čini slabije vidljivim na direktnoj Sunčevoj svetlosti, i podložni su oštećenju piksela pri konstantno istom prikazu, pa se tako dešava da se na ekran “urežu“ statični elementi kao što su prikaz tastature ili linija sa obaveštenjima.

Možda će vas zanimati:

Pomenuli smo da AMOLED predstavlja unapređenje OLED ekrana dodavanjem aktivne matrice čime se dobija bolja slika i manja potrošnja energije.

Samsung je uzeo AMOLED ekrane, u njih je integrisao sloj koji reaguje na dodir i rezultat je nazvao Super AMOLED. Super AMOLED ekrani bolje podnose direktno svetlo zbog slabije refleksije i 20 odsto veće svetline, a troše i 20 odsto manje struje.

Konačno, imamo i proste marketinške trikove u nazivanju ekrana. Na primer, Apple svoju tehnologiju ekrana naziva Retina Display, a u stvarnosti se radi i o IPS LCD i OLED ekranima. Da bi neki ekran dobio epitet “Retina“, mora da ima dovoljno veliku rezoluciju da se pojedinačni pikseli ne vide ljudskim okom. Naravno, u zavisnosti od uređaja i dimenzija ekrana, ta rezolucija i gustina piksela će varirati, i svodi se na to da je duplo veća po svakoj osi u odnosu na uređaj koji nije “Retina“.

Frekvencija osvežavanja ekrana

Frekvencija osvežavanja na mobilnim uređajima ima istu funkciju kao i na svim ostalim ekranima koje smo pominjali - daje gladak prikaz animacije. Do skoro je standard za mobilne ekrane bio 60 Hz. Od kraja 2019. godine, počeli su da se javljaju modeli sa osvežavanjem ekrana od 90 Hz. Sada već imamo modele od 122 Hz, pa čak i 144 Hz!

Visoka brzina osvežavanja ekrana ima nekoliko prednosti. Prilikom brze promene ekrana, poput skrolovanja na primer na Instagram aplikaciji vaše oči mogu jasnije da vide više sadržaja nego što je to situacija kada je osvežavanje 60 Hz. Ovo je moguće, jer vam telefon pri svakom pokretu servira više frejmova, omogućavajući pomenute glatke animacije i tranzicije. Takođe, svi gejmeri će vam reći da je u igrama koje zahtevaju brze reflekse kao što su to pucačine iz prvog ili trećeg lica ili vožnje, brzina osvežavanja razlika između pobede i poraza, bez mnogo preterivanja.

Naravno, bolji kvalitet animacije prilikom prikaza nije sporan, ali veće frekvencije osvežavanja sa sobom nose penal koji je neoprostiv kod mobilnih uređaja - veću potrošnju energije, a samim tim i kraće trajanje baterije. U zavisnosti od modela, specifikacije, to može da bude između 10 i 30%.

Zanimljiva opcija je promenljiva frekvencija osvežavanja, koju od skoro primenjuje većina proizvođača telefona, a koja je prvo došla sa vodećim modelima, kao na primer kod Samsung Galaxy S21 Ultra. Kada je potreban gladak prikaz, ekran će se osvežavati na 120 Hz, a radi uštede energije će se obarati i do 10 Hz na statičnim ekranima, sa nekoliko međukoraka (30, 50, 60 i 90 Hz).

Kako se odlučiti?

Kada pričamo o izboru ekrana na mobilnom telefonu, situacija je drastično različita nego prilikom kupovine televizora ili kupovine monitora. Televizor gledamo da uklopimo u prostor sobe, monitor spajamo na ostatak konfiguracije, dok je ekran mobilnog njegov integralni deo. Nemamo izbor promene ekrana po želji. Ekran će biti samo jedna od specifikacija koje razmatramo prilikom izbora mobilnog telefona, pored dimenzija, performansi, boje kućišta, interne memorije…

Ne treba zaboraviti da iako je u pitanju samo jedna specifikacija, ekran je element telefona u koji najviše gledamo, sa kojim ostvarujemo 99% interakcije sa telefonom, pa pre kupovine novog telefona nije zgoreg probati baš taj ekran, čisto da biste videli da li vam odgovara.

Ipak, nadamo se da vam je ovaj serijal tekstova objasnio tehnologije koje se kriju iza skraćenica, pa ako imate nekoliko modela između kojih se dvoumite, razlog koji će vam pomoći da prelomite može da bude upravo – tip ekrana.

Naš sledeći serijal baviće se VPN opisima i predstavljanjem prednosti, mana i drugih pojedinosti ove tehnologije, zato - spremite pitanja, odgovorićemo na sva!

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.