TIPOVI EKRANA: Koji da odaberete, zašto je bolji LCD, a zašto OLED, šta znače oznake + sve drugo što bi trebalo da znate

U najboljoj tradiciji MobIT sekcije MONDO portala, koja je u međuvremenu postala SmartLife platforma, želimo da nastavimo da vam pomažemo da živite pametnije i lepše, da iskoristite ono što imate na najbolji način i uložite pametno u ono što tek dolazi.

Zbog toga će na SmartLife stranicama biti mnogo više praktičnih saveta, poređenja tehnologija i uređaja, napomena za pametno iskorišćavanje i upotrebu tehnologije koja nas odavno okružuje u svim sferama života.

S obzirom na to da nas danas najviše okružuju baš ekrani rešili smo da krenemo od tog integralnog dela gotovo svake smart tehnologije.

U seriji tekstova predstavićemo vam ekrane za mobilne telefone i pametne uređaje, panele za televizore i na kraju i za monitore. Imaćete priliku da pročitate tehničke pojedinosti o svakom tipu, jasno otkrijete sve njihove prednosti i mane, kao i šta svaka tehnologija nudi bolje ili lošije u odnosu na onu drugu iz iste grupe.

Ne zaboravite da koristite opciju NASTAVAK ČLANKA u donjem, desnom uglu, kako biste pročitali sve karakteristike, koje smo spremili za ovaj uvodni tekst o ekranima!

TIPOVI EKRANA: Osobine, oznake, tehnologija i sve drugo

LCD, OLED, AMOLED, IPS, 4K, UHD, ppi, Hz… ovo su sve skraćenice i jedinice sa kojima ste se možda sreli kada ste gledali specifikacije nekog ekrana, bilo da se radi o mobilnom telefonu, monitoru ili televizoru.

Ako vas je sve to ostavilo zbunjenijim nego što ste bili na početku, ne očajavajte. Kroz ovaj serijal tekstova ćemo vam objasniti sve tehnologije i skraćenice, tako da ćete bez problema moći da izaberete mali ili veliki ekran koji će odgovarati vašim očekivanjima i budžetu.

Tečni kristali (LCD)

U vreme dok su uobičajeni televizori i monitori bili kutije sa zakrivljenim staklenim ekranima, nove, tanke monitore su svi zvali TFT monitori. Danas se taj izraz ređe koristi, pa govorimo o LCD monitorima, a u novije vreme o LED monitorima. Međutim, radi se o uvreženim, ponekad i nepravilnim izrazima koji ne opisuju tačno neku tehnologiju.

TFT LCD je vrsta ekrana od tečnog kristala (Liquid Crystal Display - LCD) koja ima aktivnu matricu koja poboljšava kvalitet slike. Slika se dobija propuštanjem ili nepropuštanjem svetlosti kroz polarizacioni filter, a tečni kristal je taj koji komanduje polarizacijom svetlosti.

Tehnologija TFT LCD ekrana se deli u zavisnosti od toga kako se dobija slika, a 99% tržišta danas čine tri vrste LCD ekrana:

- TN (Twisted Nematic) paneli su jeftiniji, sa slabijim opsegom boja i visokog su odziva. Takođe imaju lošije uglove gledanja i zbog toga primenu najčešće nalaze u gejmerskim monitorima

- IPS (In-plane Switching) paneli su skuplji, vernijih boja, ali sporijeg odziva, pa ih najčešće koriste dizajneri, takođe imaju odlične uglove gledanja i

- VA (Vertical Alignment) paneli su negde između prethodna dva tipa po pitanju boja i odziva. Imaju bolju vernost boja i dublje crne tonove nego TN paneli, ali su sporijeg odziva i skuplji su od njih.

Pošto nema pojedinačne kontrole svetla na pikselima, već se svetlo blokira ili propušta, TFT LCD ekrani ne prikazuju potpuno crnu boju - u potpuno zamračenoj sobi, ekran sa potpuno crnom slikom će ipak svetleti (prosijavati).

Organske svetleće diode (OLED)

Za razliku od LCD ekrana, kod OLED (Organic Light Emitting Diode) ekrana nema tečnih kristala i polarizacije, već se slika dobija tako što pojedinačni pikseli (ili subpikseli) ekrana zasvetle kada dobiju struju. Zbog toga su ovi ekrani u stanju da prikažu potpuno crnu boju - jer neće svetleti, pa nema problema sa prosijavanjem. Takođe, OLED ekrani mogu da budu savitljivi, pa ih očekuje svetla budućnost u novim, savitljivim prenosnim uređajima.

AMOLED (Active Matrix Organic Light-Emitting Diode) je unapređenje OLED ekrana ubacivanjem aktivne matrice. Rezultat je bolja slika i manja potrošnja energije, što ovaj tip ekrana čini odličnim izborom za mobilne telefone.

Nedostaci OLED tehnologije su visoka cena, niske frekvencije osvežavanja i brže propadanje molekula od kojih su napravljeni, a naročito onih koji se koriste za plavu boju, što dovodi do gubitka svetline tokom vremena.

Dijagonala i odnos stranica ekrana

Prvi parametar koji obično spomenemo kad govorimo o nekom ekranu je njegova dijagonala. Ona se najčešće izražava u inčima i u onim delovima sveta koji inče ne koriste i bukvalno predstavlja razdaljinu između dva suprotna ugla, po dijagonali.

Međutim, bitno je znati da ista dijagonala može da ima više realizacija, u zavisnosti od odnosa stranica, tj. odnosa dimenzija širine i visine ekrana. Uobičajeno za savremene ekrane je da su široki (npr. 16:9 ili 16:10), dok je na starim CRT televizorima i monitorima odnos stranica bio 4:3. Ovaj odnos stranica moguće je videti i danas na nekim kancelarijskim monitorima. Tako dijagonala od 43 inča nema istu površinu na 4:3 ekranu i na 16:9 ekranu - čak je na 4:3 ekranu veća!

Međutim, u zavisnosti od toga šta gledate, ekran neće biti iskorišćen do maksimuma. Filmovi se snimaju za široke ekrane i na 4:3 ekranu ćete imati crnu štraftu gore i dole, što smanjuje efektivnu dijagonalu ekrana. Isto tako, klasičan TV program će na širokom ekranu imati crne štrafte levo i desno, što ima istu posledicu smanjenja dijagonale slike koju gledate.

Rezolucija ekrana

Rezolucija nije u direktnoj vezi sa dijagonalom ekrana, ali treba da je prati. Rezolucija označava broj piksela (tačkica) od kojih je slika sastavljena. Kada pominjemo uobičajene rezolucije, one zavise od odnosa stranica.

Odnos rezolucije i dijagonale ekrana:

• Za 4:3 odnos stranica: 640x480, 800x600, 960x720, 1.024x768, 1.280x960, 1.400x1.050, 1.440x1.080, 1.600x1.200, 1.856x1.392, 1.920x1.440 i 2.048x1.536
• Za 16:10 odnos stranica: 1.280x800, 1.440x900, 1.680x1.050, 1.920x1.200 i 2.560x1.600 i
• Za 16:9 odnos stranica: 1.024x576, 1.152x648, 1.280x720, 1.366x768, 1.600x900, 1.920x1.080, 2.560x1.440 i 3.840x2.160.

Jasno je da je ove brojke teško pamtiti, a još teže reklamirati, pa su neke od standardnih rezolucija malo prijemčivije klasifikovane:

• SD: 720x576 piksela (npr. standardna, stara televizija)
• HD: 1.280x720 (najčešći standard domaće televizije u HD-u)
• Full HD: 1.920x1.080 i
• Ultra HD: obuhvata 4K (3.840x2.160 piksela) i 8K (7.680x4.320).

Gustina ekrana

Broj piksela po jedinici dužine predstavlja gustinu ekrana (pixel/image/screen density) i označava se jedinicom ppi (piksela po inču). Ako ekran velike dijagonale ima malu maksimalnu rezoluciju, a samim tim i malu gustinu piksela, onda ćete videti tačkice od kojih je slika sastavljena.

Naravno, ovde i razdaljina gledanja igra veliku ulogu, pa nije isto da li gledate ekran mobilnog udaljen nekoliko desetina centimetara od lica ili televizor koji je od vas nekoliko metara.

Zbog toga nema uvek smisla uzeti ekran ogromne rezolucije - ako je male dijagonale, platićete suviše za nešto što možda nećete ni videti. Naravno, važi i obrnuto - ako uzmete TV velike dijagonale s malom rezolucijom, slika će vas razočarati.

Osvežavanje slike na ekranu

Osvežavanje slike označava koliko brzo je ekran sposoban da menja sliku i meri se u hercima (broj osvežavanja u sekundi). Ako je osvežavanje slike malo, videćete titranje slike pred očima, dok visoke frekvencije osvežavanja daju tečnu sliku.

Minimalni standard koji daje odličnu sliku u današnje vreme je 60 Hz, ali napredni ekrani (npr. gejmerski monitori) rade na 120, 144, pa čak i 240 Hz.

Kod televizora je situacija malo drugačija. Iako svi LCD televizori na tržištu sliku osvežavaju u 50/60 Hz ili 100/120 Hz u reklamnim materijalima ćete često videti znatno veće brojke.

Više o tome ćemo pričati u tekstu o televizijskim ekranima.

Vreme odziva ekrana

Vreme odziva je specifikacija koja je bitna kada se govori o računarskim monitorima. Ona označava brzinu kojom piksel može da promeni boju i meri se u milisekundama.

Uobičajeno vreme odziva je 10 ms, dok brži, gejmerski monitori to mogu da postignu i za 1 ms.

Danas sve češće možemo da čujemo i čitamo o brzini odziva ekrana i na mobilnim telefonima, posebno na onim gejmerskim, ali je to više kozmetika, nego realna potreba i nepotrebno utiče na cenu pametnog telefona.

Pozadinsko osvetljenje ekrana

Pošto LCD ekrani ne mogu da emituju svetlost, potrebno je pozadinsko osvetljenje kako bi ekran “zasijao“. Ranije su korišćene neonke postavljene iza ekrana, ali se zbog smanjenja prostora i potrošnje prešlo na LED osvetljenje. I tu je došlo da marketinškog trika: odjednom ne koristimo više LCD ekrane, već LED ekrane. Istina je da su ekrani ostali isti, a da se pozadinsko osvetljenje promenilo.

LCD pozadinsko osvetljenje se najčešće postavlja na obodu ekrana i pomoću difuzera se ravnomerno širi preko celog ekrana. Međutim, postoji i LED osvetljenje postavljeno celom površinom iza ekrana, bez i sa pojedinačnom kontrolom LED-ova. Prednost ekrana na kojem mogu da se kontrolišu pozadinske LED je da neki delovi ekrana mogu da se ugase, čime će se postići vernija crna boja. Ovo gašenje nije na nivou piksela, već na nivou zona na ekranu (lokalno zatamnjivanje).

Kako bi napravili još veću zbrku u glavama potrošača, Samsung je izmislio QLED standard, u očiglednoj želji da to po imenu bude što bliže OLED tehnologiji. QLED je i dalje LCD ekran, sa, i dalje, LED pozadinskim osvetljenjem. Razlika je u jednom dodatnom sloju, koji sadrži kvantne tačke (quantum dots) i zbog kojeg je izvedeno ime QLED (Quantum Light-Emitting Diode).

Kvantne tačke svetle određenom bojom kada ih LE-diode osvetle i rešavaju problem kvaliteta klasičnog LED svetla, dajući prirodnije boje na ekranu.

Konačno, OLED ekrani su potpuno druga priča. Njihovi pikseli zaista mogu da svetle, tako da ovi ekrani ne koriste pozadinsko osvetljenje i koriste manje struje, pa proizvođači telefona, recimo, savetuju da se koristi tamna tema aplikacija i menija, jer to zaista štedi bateriju telefona. Ako je pozadina crna ekran ne radi, a to ne troši struju baterije i to je trik o kojem svi već dugo pričaju, a nisu načisto s tim šta tačno znači i/ili radi.

Uglovi gledanja ekrana

Na LCD TFT ekranima boje i kontrast slike najbolji su kada se gleda tačno spreda. Možda ste primetili na nekim televizorima ili monitorima da se menjaju boje i kontrast kako se krećete gore-dole i levo-desno oko njih. Razlog tome je prolazak svetlosti kroz polarizacione filtere. Uglovi gledanja predstavljaju sposobnost očuvanja kvaliteta slike kada se ona gleda sa strane.

Kod TFT LCD ekrana najlošije uglove gledanja imaju TN paneli, zatim VA, dok IPS paneli imaju najbolje uglove gledanja.

Pošto kod OLED ekrana nema polarizacije da bi se dobila slika, njihovi uglovi gledanja su savršeni.

Primene ekrana u svakodnevnom životu

Ove savremene, moćne tehnologije prikazivanja precizne i živopisne slike našle su svoju primenu u brojnim industrijama, gde god je bilo potrebe za ekranima.

Zbog određenih prednosti i mana, potreba i zahteva, kao i cena proizvodnje, svaka od tehnologija je našla svoju primarnu primenu.

Zbog toga se uobičajeni ekrani u mobilnim telefonima, računarima i televizorima razlikuju, pa ćemo se pozabaviti svakom od ovih primena ponaosob.

Vaša pitanja i sugestije su dobrodošli kao i uvek, a mi dalje nastavljamo pričama o TV ekranima, o čemu ćete čitati u sledećem tekstu.

Komentari su vaši!

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.