Za većinu desktop korisnika, hard disk je integralni deo računara, mesto na kojem počivaju filmovi, serije, muzičke biblioteke, slike i bekap podaci. Međutim, da li znate koliko je zdrav vaš hard disk?
Pored ventilatora hladnjaka (pumpe) i eventualno optičkog drajva, hard disk je jedina komponenta koja ima pokretne elemente. Ukoliko bismo rangirali komponente prema značaju, hard disk i SSD bi bili pri samom vrhu, jer se na njima čuvaju podaci – najvredniji delovi svakog računara.
Međutim, kao mehanička komponenta, hard diskovi su podložni habanju i nisu otporni na vibracije, koje mogu uzrokovati njihov otkaz, a samim tim i gubitak podataka. Kako su SSD-ovi svojom brzinom polako počeli da preuzimaju primat, hard diskovi su potisnuti kao sekundarni uređaji za skladištenje podataka koji i dalje imaju znatno isplativiji odnos cena/kapacitet u odnosu na SSD.
Zbog manje brzine, ali većeg kapaciteta na hard diskove snimamo uglavnom podatke za koje nije bitno da se učitavaju super-brzo – multimediju (filmove, serije), bekap, instalacije, drajvere i slično. Ono što treba imati na umu je da su hard diskovi znatno osetljiviji od SSD-ova, ali i da, kao i svaka elektronika hard diskovima se smanjuje životni vek kako vreme prolazi, i da je potrebno pratiti njihovo zdravlje, kako biste znali da su vam podaci na sigurnom.
Za nove računare ovo nije preveliki problem, ali ukoliko imate nekoliko godina star komp, nije zgoreg da obratite pažnju na zdravlje vašeg hard diska, a evo i 4 načina kako to da uradite.
Windows operativni sistem dolazi sa korisnim alatima za održavanje sistema u tip-top stanju i rešavanje najrazličitijih problema, i evo kako oni rade.
1. WMIC
WMIC je akronim od Windows Management Instrumentation Command, odnosno alat koji radi iz komandne linije, a koji vam daje informacije o sistemu, uključujući i zdravlje hard diska.
Otvorite Start meni, ukucajte CMD da biste otvorili Command Prompt, kliknite desnim klikom i odaberite opciju Run As Administrator. U novom prostoru ukucajte “wmic” i pritisnite Enter, nakon čega biste trebali da dobijete poruku wmic:root\cli> što znači da ste aktivirali WMIC alat. Sada samo ukucajte diskdrivegetstatus i ponovo pritisnite Enter.
Poruka koju želite da dobijete je Status OK, sve drugo poput "bad," "unknown," ili "caution," bi trebalo da bude zabrinjavajuće i znak da je vreme da prebacite podatke i zamenite hard disk.
2. CHKDSK
Još jedna skraćenica od "Check disk" radi baš ono što mu ime kaže, proverava stanje diska i pomaže da popravite eventualne probleme. CHKDSK je napredni alat koji proverava sektore diska i obeležava one koji ne rade kao loše, pre pokušavanja da sa njih izvuče dragocene podatke.
CHKDSK je dostupan u skoro svim verzijama Windows operativnog sistema i upravo zbog svoje korisne funkcije, ovaj alat je ostao i na modernim sistemima kao što su Windows 10 i 11.
Da biste proverili stanje hard diska na vašem računaru, otvorite Command Prompt kao i u prethodnom slučaju, ukucajte komandu Chkdsk /f i pritisnite Enter. Check disk proverava stanje diska na kojem se trenutno nalazite u Command Prompt-u: ukoliko ste na C:\Users\IME KORISNIKA> i ukucate navedenu komandu, Check disk će proveriti stanje na C disku, ali ukoliko pređete na drugu particiju komandom D: i onda ukucate Chkdsk /f provera će se obaviti na disku na kojem se nalazi D particija.
Ukoliko je u pitanju sistemski drajv, dobićete poruku da nije moguće obaviti proveru, jer se disk koristi, i dobićete pitanje da li to želite da uradite sledeći put kada se sistem resetuje komandom Y, odnosno N, ukoliko to ne želite.
3. Alati proizvođača diskova
Proizvođači hard diskova imaju korisne besplatne alate koje možete koristiti da proverite stanje vaših diskova. Bilo da imate Western Digital, Samsung ili Seagate hard disk, potrebno je da odete na sajt proizvođača i pronađete alat kojim ćete proveriti stanje diska.
Ukoliko niste sigurni koji hard disk imate, a ne želite da otvarate kućište, i raspetljavate kablove da biste to videli, postoji jednostavniji način da to saznate. Otvorite Start meni i ukucajte "device manager" i otvorite pomenutu aplikaciju. U novom prozoru potražite delo koji se zove "Disk drives" i kliknite ne strelicu ispred imena. Iskopirajte naziv diska u Google pretragu i pronaći ćete svoj disk, a onda možete da na sajtu proizvođača pronađete odgovarajući alat.
4. Eksterni programi
Bez mnogo ulaženja u to koji eksterni programi za proveru stanja diska i održavanje su dobri, jer ih ima na stotine, pomenućemo samo neke. Oni su idealno rešenje kada “udarite u zid” sa mogućnostima ugrađenih alata, i potrebno vam je nešto više.
Neki od boljih besplatnih alata su HDDScan i Hard Disk Sentinel.
HDDScan proverava stanje diska i eventualne probleme prateći S.M.A.R.T. vrednosti računara i temperature diska. On je opremljen alatima koji omogućavaju naprednu proveru zdravlja, kao i jednostavnim interfejsom koji je dovoljno pojednostavljen za većinu korisnika.
Aplikacija ne zahteva instalaciju i dovoljno je otpakovati zip datoteku i pokrenuti exe fajl. Od opcija imate informacije o zdravlju drajva, različite testove čitanja i upisa podataka sa opcijom bezbednog brisanja podataka i alate za proveru stanja bitnih parametara.
Hard Disk Sentinel postoji u besplatnoj i plaćenoj verziji, a postoji opcija da isprobate punu verziju određeni vremenski period, kako biste videli da li vam je potrebna.
Kao HDDScan, Sentinel očitava S.M.A.R.T. vrednosti vašeg hard diska: temperaturu, brzinu rotacije, greške pri traženju podataka, čitanju podataka. Ono što Hard Disk Sentinel takođe nudi su informacije o brzinama prenosa podatka, koje možete koristiti kao test za merenje performansi.
Pratite zdravlje svog diska da ne bude kasno
Iako ovo možda deluje kompleksno za prosečnog korisnika, praćenje zdravlja vašeg diska ili diskova omogućava vam da sprečite iznenadan gubitak podataka. Naravno, postoje i drugi faktori koji utiču na rad računara, i druge komponente koje takođe mogu da naprave problem, ali je dobro znati koliko dobro koja komponenta radi.
Ono što treba imati na umu je da ne postoji sigurnija stvar za bezbednost podataka od rezervne kopije – bekapa, pa se setite jednom u mesec dana da bitne podatke prebacite na neki eksterni drajv ili cloud, čisto da vam posle ne bi bilo žao.