Osnovna ideja iza Web 3.0 je decentralizovana verzija interneta, u okviru kojeg korisnici sami kontrolišu svoje podatke i svojom voljom ih sele iz aplikacije u aplikaciju, bez potrebe da traže dozvolu od vlasnika aplikacija, što im daje veću moć.
Opera je lansirala novi Crypto Browser projekat, a u pitanju je inicijativa koja bi trebalo da obraduje sve Web 3.0 entuzijaste.
Web 3.0, prema nekim ekspertima, predstavlja demokratizovani internet, a uz blockchain kao osnovu, ovaj internet bi korisnicima – a ne korporacijama – trebalo da pruži kontrolu nad podacima, digitalnom imovinom, aplikacijama i platformama.
Novi Opera pregledač je dostupan u beta verziji za PC, Mac i mobilne telefone, a sa Web 3.0 u svojoj osnovi nudi potpuno drugačije internet iskustvo.
Kompanija je prvi web pregledač s integrisanim novčanikom za kriptovalute i osnovama za Web 3.0 podršku predstavila još 2018. godine, ali novi projekat označava prvi veliki korak ka drugačijem internetu.
Decentralizacija je već godinama važan deo internet iskustva, a interesovanje sve više raste. Opera je odlučila da preuzme aktivnu ulogu u građenju tog iskustva, budući da Web 3.0 traži odgovarajući pregledač.
Opera Crypto Browser projekat je više od uobičajenog krstarenja internetom, budući da je dizajniran da radi u savezu sa različitim decentralizovanim aplikacijama (dApps). Crypto Corner za početak nudi pristup najnovijim vestima o blockchain tehnologiji, sadržaj za edukaciju, te druge servisne informacije koje pokrivaju kriptovalute, NFT, te drugo.
Tu je i decentralizovani digitalni novčanik, koji korisnicima omogućava da se povezuju na dApps i kontrolišu svoje kriptovalute direktno iz Opera pregledača, bez potrebe za dodatnim ekstenzijama. Kako tvrde, to pruža dodatnu sigurnost i za pregledač i za novčanik, budući da se osigurava da druge aplikacije ne modifikuju adresu digitalnog novčanika, te druge osetljive podatke. Pored navedenog, tu je i besplatni Opera VPN koji ne traži da se korisnici loguju, te ugrađeni blokatori reklama i malicioznih elemenata koji služe za praćenje ponašanja korisnika na internetu.
Eksperti ističu da internet koji trenutno poznajemo „dobro radi“, jer nam omogućava stvari koje pre samo 20 godina nismo mogli ni da zamislimo. Problem ipak postoji, a tiče se toga da nekoliko giganata kontroliše podatke korisnika. Novi Web 3.0 koji se bazira na blockchain tehnologiji bi to mogao da reši, pre svega preko moćne enkripcije.
Prošla godina je pored nestašica čipova, logističkih problema i drugih komplikacija, termin Web 3.0 donekle uvela u mejnstrim – zagovornici kriptovaluta i blockchain tehnologije ga opisuju kao „budućnost interneta”.
Web 2.0 nam je pružio internet koji znamo danas i obično se povezuje sa pojavom velikih društvenih mreža i mobilnih aplikacija koje su generisanje većine sadržaja na internetu prebacile na korisnike. Ove aplikacije su takođe stvorile i metode zarađivanja na privatnim podacima korisnika, zbog čega često dolazi do zloupotreba osetljivih informacija.
Osnovna ideja iza Web 3.0 je decentralizovana verzija interneta, u okviru kojeg korisnici sami kontrolišu svoje podatke i svojom voljom ih sele iz aplikacije u aplikaciju, bez potrebe da traže dozvolu od vlasnika aplikacija, što im daje veću moć.
Ima i onih koji sumnjaju u Web 3.0, na primer Ilon Mask. Već neko vreme traje rasprava o tome da li je blockchain (koji je stvorio ideju o Web 3.0 – novom internetu koji bi zahvaljujući ovoj tehnologiji bio više anoniman i slobodan), a s njim i Bitcoin, zaista decentralizovan, ili njim upravlja mala grupa pojedinaca i kompanija. Mask prednjači u toj raspravi, a nedavno mu se pridružio i Džek Dorsi, izvršni direktor platforme Twitter, koji je istakao da Web 3.0 neće uspeti da utekne inicijativama onih koji su i do sada skrojili online slobode.