Kuće su valjkastog oblika, a u materijal se mešaju i otpadni delovi iz poljoprivredne proizvodnje, na primer slama ili otpaci koji nastaju tokom uzgajanja pirinča.
U gradnji se sve češće koriste 3D štampači, a na taj način se skraćuje vreme gradnje i smanjuje zagađenje životne sredine.
Projekti su raznovrsni, a zgrade koje se štampaju koriste se u različite svrhe.
Ekonomičniji način gradnje je omogućio da se 3D štampači upotrebljavaju i u dobrotvorne svrhe, a jedan od zanimljivijih projekata tog tipa je onaj koji je neprofitna organizacija New Story predstavila početkom 2019. godine – 50 štampanih kuća u Meksiku za porodice koje su ostale bez krova nad glavom.
Tu su i drugi dobrotvorni projekti, pa je Madagaskar u februaru 2021. godine najavio prve planove za štampane škole – organizatori tvrde da je za gradnju jedne škole potrebno manje od nedelju dana.
Pored humanih, tu su i neka kreativna rešenja, na primer kuće štampane od blata. Italijanska kompanija WASP sprema projekat za podizanje stambenih jedinica, a kuće su upravo od ovog materijala. U izgradnji se koriste lokalni materijali, a projekat je omaž tradicionalnim načinima gradnje. U prošlosti su kuće pravljene od slične smese, a materijal se pokazao kao dobar izolator. Prirodni materijali su pored toga i zdraviji od veštačkih, a WASP je spojio nove tehnologije i tradiciju kako bi potencijalnim kupcima omogućio nove načine za rešavanje stambenog pitanja.
Pored projekata za gradnju, WASP nudi i održiva rešenja za manju potrošnju energije i kontrolisanu emisiju štetnih gasova. Kuće su valjkastog oblika, a u materijal se mešaju i otpadni delovi iz poljoprivredne proizvodnje, na primer slama ili otpaci koji nastaju tokom uzgajanja pirinča. Povratak tradiciji je ponekad koristan, posebno ako se radi o gradnji koja uključuje jeftine materijale koji se nalaze svuda oko nas.
Nedavno se i Srbija našla na mapi zemalja koje podržavaju 3D štampače u gradnji, a u pitanju je kuća ProtoDom, koja je za samo 21 sat i 15 minuta odštampana u Naučno-tehnološkom parku Čačak, što znači da bismo uskoro mogli da vidimo više ovakvih građevina.
I druge zemlje se priključuju trendu, a najnovija vest je u vezi s švajcarskom kompanijom ETH Zürich, čiji projekat beton zamenjuje penom koja se pravi od reciklirani materijala. Krov nad glavom u zdravijoj životnoj sredini bi tako mogao da postane stvarnost u ne tako dalekoj budućnosti.