Putničke kapsule ovog sistema, koji bi mogao da košta oko 20.000 milijardi dolara, kreću se u vakuumskoj cevi po principu magnetna levitacije, a ogromne brzine ostvaruju upravo zahvaljujući tome što u cevima ne postoji nikakav otpor vazduha
Čak i sama ideja o putovanju vozom između Londona i Njujorka teško da bi se ikako mogla zamisliti, ali izgleda da postoji nekakva šansa da bi tako nešto jednoga dana moglo da postane stvarnost.
Revolucionarni koncept prevoza koji bi u potpunosti mogao da transformiše način putovanja preko Atlantika je hiperlup (engl. hyperloop), podvodni tunel, odnosno velika vakuumska cev, kroz koju se putuje izuzetno velikim brzinama.
Takav sistem bi, prema nekim procenama, mogao da poveže London i Njujork za samo nekoliko desetina minuta, dok najkraće današnje putovanje avionom na toj destinaciji traje oko osam sati. Transportni sistem vakuumskih cevi ispod Atlantika potencijalno bi mogao da se obavlja gotovo nezamislivim brzinama i do 3.000 milja, odnosno oko 4.800 kilometara na sat.
Ideja o takvom transportnom sistemu, koji za sat vremena prevaljuje interkontinentalne destinacije, možda nije tako daleko, bar prema pisanju Newsweek-a, ali bi za početak bilo potrebno detaljno osmisliti održiv projekat jedne takve saobraćajnice, a onda i naći 20.000 milijardi dolara, koliko je procenjeno da bi ta avantura mogla da košta.
Putničke kapsule, odnosno "vagoni" ovog sistema, koji se u vakuumskoj cevi kreću koristeći se principom magnetna levitacije, ogromne brzine ostvaruju upravo zahvaljujući činjenici da se kreću u vakuumu, zbog čega u cevima ne postoji nikakav otpor vazduha (kako ovaj sistem funkcioniše pogledajte u videu ispod).
Ispitivanja hiperlup tehnologije rađena su u Americi, a trenutno su u toku u Indiji i Kini, dok se komercijalizacija ovog vida prevoza u Dubaiju planira još od 2016. godine. Ipak, postavljanje vakumske cevi ispod Atlantika je sasvim drugačija priča.
Ovakav projekat bi zahtevao dosta rada na dizajnu i konstrukciji tunela koji bi mogao da bude u potpunosti funcionalan i izvodljiv. Postoje predlozi da se hiperlup tunel postavi ispod okeanskog dna, da bude izgrađen na stubovima, dok Newsweek navodi da je jedna ideja čak i da tunel pluta.
Čak i ako se projekat odobri, trebalo bi se dogovoriti o budžetu i dinamici radova. Nema nikakve sumnje da će radovi trajati godinama, ali bi problem moglo da bude to što je malo verovatno da će do toga doći u našem životu.
Izgradnja tunela ispod kanala La Manš, između Velike Britanije i Francuske, trajala je šest godina, a on je dugačak samo 38 kilometara. Ukoliko bi se i transatlantski tunel gradio istom brzinom, do završetka radova bi moralo da prođe čak 782 godine!
Naravno da na ove tvdrnje Ilon Mask, koji je odavno fasciniran ovom vrstom transporta, nije mogao da ostane imun, već se javio sa još jednom smelom tvrdnjom. Milijarder kaže da bi njegova kompanija The Boring Company, ambiciozni podmorski sistem prevoza od Njujorka do Londona mogla da izgradi za 1.000 puta manje novca, odnosno za 20 milijardi dolara.
Bilo kako bilo, tunel ispod Atlantskog okeana svakako predstavlja značajne i brojne građevinsko-inženjerske, finansijske i ekološke izazove.
BONUS VIDEO: