Cena baterija trenutno iznosi 115 dolara po kWh, a da bi se cene benzinaca i elektromobila izjednačile baterije će morati da pojeftine za 15 dolara po kilovat-času

Glavni razlog je pad cena litijum-jonskih baterija, kao posledica velike ponude baterijskih ćelija na tržištu, kao i niže cene litijiuma i drugih metala i komponenti koje se koriste za njihovu proizvodnju.

Prosečna cena paketa baterija za električna vozila trenutno iznosi 115 dolara po kilovat-času (kWh), što je pad od 20 odsto u odnosu na 2023. godinu. A da bi se cene benzinaca i elektromobila izjednačile, cene baterija će morati da padnu za 15 dolara po kWh.

To se već dogodilo u Kini, gde se neki modeli električnih vozila već prodaju po cenama koje su čak i jeftinije od benzinaca, piše Bloomberg. BNEF predviđa da će cene baterija do 2026. pasti ispod 100 dolara po kWh, a do 2030. godine na 69 dolara po kWh.

Izvor: Shutterstock

Evropska kontra

Na takve projekcije dodatno mogu uticati i drugi geopolitički i makroekonomski faktori. Zato se smatra da će u narednim godinama mnogo toga na ovom polju zavisiti od politike novog-starog šefa Bele kuće Donalda Trampa.

Kao bitan faktor ističu se i planovi kineske auto-industrije za globalnu ekspanziju i plasman njenih elektirčnih vozila.

S druge strane stoji evropsko tržište koje je, osim par izuzetaka, do sada prilično hladno prema električnim vozilima. To pokazuju i rezultati nedavne ankete sajta AutoScout sprovedene u Nemačkoj, zemlji sa najvećom i najmoćnijom auto-industrijom u Evropi.

A prema njima – samo 17 odsto građana smatra da je predložena zabrana automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, čije sprovođenje bi u Evropskoj uniji trebalo da počne 2035. godine, dobra ideja.

Izvor: Shutterstock

Traži se odlaganje

Nemačka je, inače, od samog početka priče o konačnoj zabrani proizvodnje SUS motora odbijala da potpiše bilo kakav sporazum koji bi vodio ka takvoj zabrani. EU je zbog toga od zabrane izuzela sintetička goriva, na čije usavršavanju i pojeftinjavanju nemački proizvođači rade već nekoliko godina unazad.

Zahtevima za odlaganje zabrane nedavno se pridružilo i Udruženje nemačkih proizvođača automobila (VDA). Ta asocijacija je u avgustu predložila da se početak primene odluke o zabrani pomeri na 2045. godinu.

Apelima više evropskih proizvođača automobila, koji tvrde da tranzicija ka električnim vozilima odvija previše brzo, nedavno se, prema pisanju nemačkog Bilda, pridužio i novi komesar EU za klimatsku akciju, Holanđanin Vopke Hoekstra, založivši se za odlaganje zabrane.

BONUS VIDEO:

Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.