ZADRŽIMO TOPLOTU UNUTAR ZIDOVA NAŠEG DOMA: Evo gde nam ona "beži" i kako to možemo da popravimo

Prema pisanju Centra za unapređenje životne sredine, problem sa lošim stanjem kuća i zgrada u Srbiji nisu samo problem za novčanik, već i doprinose zagađenju vazduha. U Beogradu je 2015. godine sektor zgrada ostvario udeo od 61% od ukupne potrošnje energije u gradu, dok su iste te zgrade odgovorne za skoro 80% emisije štetnog CO₂.

Stara gradnja

Prema zvaničnim podacima grada Beograda, većina stambenih objekata u Srbiji izgrađeno je u periodu od 1960. do 1985. godine. Kako tada energetska efikasnost nije bila prioritet, ove objekte odlikuje velika potrošnja toplotne energije. Slična je situacija i sa objektima izgrađenim krajem 20. veka, kada su, uprkos postojanju regulativa izgrađivani objekti mimo postojećih propisa. Sve ovo rezultuje činjenicom da većina građana naše zemlje živi u energetski neefikasnim objektima.

Centar za unapređenje životne sredine je napravio svoje istraživanje termovizijskim kamerama, kako bi se pokazale bolne tačke objekata u kojima živimo. Kao dobar primer uzet je grad Beograd, a obavezno pogledajte slike, jer one govore više od hiljadu reči.

Sa druge strane, imamo i dobre primere, poput A bloka na Novom Beogradu, gde su moderne zgrade projektovane tako da čuvaju energiju. Na fotografijama nisu primetna mesta na kojima "beži" energija i vidi se prilično uniformna slika kada je u pitanju temperatura.

Unapređenje energetske efikasnosti

Svake mere za unapređenje energetske efikasnosti imaju tu prednost što ih korisnici vrlo brzo osete na svojim računima. U njih spadaju: termička izolacija fasada, zamena vrata i prozora, ugradnja kvalitetnijih kućišta roletni, bolja izolacija krovova i konstrukcija između spratova, i mnogi drugi.

Sprovođenje ovih mera ušteda se ostvaruje na računima za grejanje zimi, dok bolja izolacija istovremeno omogućava i da se manje struje troši leti za hlađenje.

Kako mi poboljšavamo energetsku efikasnost

Prema istraživanju koje su sproveli Centar za unapređenje životne sredine i Klima 101, u drugoj polovini 2021. godine, pokazalo se da je najčešća mera koju su građani sprovodili u cilju podizanja energetske efikasnosti zamena prozora (68% ispitanika), nakon čega slede termička izolacija fasade (42%) i zidova (41%).

Posebno je zanimljivo da je samo 6% ispitanika odgovorilo da je izolovalo kutije roletni, iako se na termografskim snimcima može uočiti da upravo one predstavljaju značajan izvor "curenja" energije.

Ispitanici koji do sada nisu sprovodili mere za unapređenje energetske efikasnosti su izrazili potrebe koje se podudaraju sa odgovorima ispitanika koji su te mere sproveli. Najčešća potreba je zamena prozora (39%), zatim termička izolacija fasade (31%) izolacija zidova (28%), ali i izolacija krova i tavanice (21%+16%) i zamena spoljnih vrata (18%).

Mere koje predlaže Centar za unapređenje životne sredine u Beogradu su sledeće:

1. U narednim godinama, potrebno je izdvajanje više lokalnih budžetskih sredstava za programe subvencija unapređenja energetske efikasnosti stambenih zgrada, porodičnih kuća i stanova, ugradnju efikasnih kotlova na biomasu i postavljanje solarnih panela na krovove porodičnih kuća koje sprovodi Ministarstvo rudarstva i energetike u saradnji sa lokalnim samoupravama.
2. Veća iskorišćenost potencijala krovova javnih zgrada za upotrebu solarne energije
3. Zaključivanje ugovora o snabdevanju strujom sa zelenim sertifikatom porekla za sve zgrade u vlasništvu grada Beograda
4. Pokretanje "beogradskog talasa renoviranja" (renoviranje starih stambenih zgrada)
5. Podrška za unapređenje energetske efikasnosti socijalno ugroženim i energetski siromašnim domaćinstvima
6. Formiranje radne grupe za pravednu energetsku tranziciju

Primena ovih mera dovela bi do značajno racionalnije upotrebe energije u Beogradu, a samim tim i manje zagađenja, manji udar na džep potrošača i podsticaj lokalnoj ekonomiji i kreiranju poslova, s obzirom na to da izvođači radova mogu biti i manje kompanije ili preduzetnici.