Na društvenim mrežama se povela i rasprava zbog srpskog pronalazača!
Tehnološki startap EMROD je razvio novu tehnologiju bežičnog prenosa velikog dometa i snage koja bi mogla da zameni postojeće bakarne vodove.
Kompanija je objasnila da nova tehnologija koristi elektromagnetne talase da pošalje energiju sa velike daljine bez upotrebe bakarnog kalema.
Ovoj tehnologiji su potrebne odašiljačka antena koja će poslati i antena koja će primiti energiju koju će pretvoriti u električnu energiju. „Imamo širom sveta izobilje čiste hidro, solarne i energije vetra, ali postoje skupoceni izazovi koji dolaze sa dostavljanjem te energije putem tradicionalnih metoda" - kaže Greg Kušnir, izvršni direktor EMROD-a.
Kušnir je naveo da vetroparkovi na Novom Zelandu zahtevaju podvodne kablove koji su skupi za instalaciju i održavanje. Potom je objasnio da nova tehnologija može da pomogne da se obnovljiva energija prenese sa jednog mesta na drugo mesto sa mnogo manjim troškom nego u odnosu na tradicionalne metode.
„Statistika je veoma ubedljiva. Govorimo o potencijalnom povećanju održivog unosa energije za 50%, smanjenu prekida do 85% i smanjenju troškova infrastrukture do 65%, a sve zbog rešenja EMROD-a" - dodao je on.
Iza Tesline laboratorije u Vardenklifu na Long Ajlendu (Njujork), se i dalje nalaze ostaci tornja visokog 57 metara inače izuma srpskog naučnika koji počeo da ga pravi 1901. godine kao deo eksperimenta koji je imao za cilj da prenese informacije i elektricitet bežičnim putem na druga udaljena mesta. Nakon što nije dobio podršku od investitora, pre svih Dž.P. Morgan, ovaj projekat je propao 1906. godine i toranj nikada nije postao operativan.
Teslina vizija bežične razmene energije sada može ponovo da oživi uz pomoć EMROD-a i električnog distributera Powerco. Njihov plan je da pošalju energiju sa solarne farme klijentima koji su udaljeni nekoliko kilometara. Imaju cilj da se snaga prenese kao uski snop mikrotalasa, a navodno će ispraviti dve greške u Teslinom planu.
Prva je kako da se naplati ljudima električna energija koju mogu crpiti iz vazduha, a drugi problem je bila potreba za prevazilaženjem zakona širenja zračenja, koji kaže da je jačina signala obrnuto proporcionalna kvadratu pređenog puta od predajnika. Rezultat je da snaga signala naglo pada čak i na kratkim udaljenostima. Prenos snage u uskom snopu, umesto da se zrači u svim pravcima, pomaže da se problem smanji na minimum, prenosi The Economist.
NASA je 1975. godine koristila miktrotalase da pošalje 34 kW elektriciteta na distanci od 1,6 kilometara, a taj rekord i dalje stoji. Sada se takva tehnologija razvija za komercijalne potrebe. Kušnir ističe da će poslati svega nekoliko kilovata na razdaljini od 1,8km. Vremenom će povećavati snagu i distancu.
Glavna razlika će biti u efikasnosti, Kušnir ističe da je trenutno na 60%, što je dovoljno komercijalno održivo u pojedinim okolnostima, poput dostizanja udaljenih područja bez trošenja novca na skupe dalekovode. EMROD ima dva trika kako da poboljša tu tehnologiju, prvi je da ugradi releje, dok je drugi da implementiraju takozvane metameterijale u svoje prijemnike.
Releji su pasivni uređaji koji ne koriste nikakvu energiju, već rade kao sočiva, koja preusmeravaju mikrotalasne zrake i šalju ih sa minimalnim gubitkom transmisije. Oni se mogu kretati, ukoliko je potrebno, ka novom smeru, to znači da predajnik i prijemnik ne moraju nužno biti u vidokrugu jedno drugog.
Metamaterijali su kompoziti koji sadrže male količine provodnih metala i izolacione plastike raspoređene na način koji dovodi do njihove interakcije sa elektromagnetnim zračenjem poput mikrotalasa na određene načine. Oni su već ugrađeni u takozvane uređaje koji mogu da se sakriju/postanu nevidljivi (cloaking), a koje pomažu vojnim letelicama i brodovima da se sakriju od radara. One isto tako mogu da se koriste kao prijemnici, kako bi se što efikasnije pretvorio elektromagnetni talas u elektricitet.
EMROD isitče da kratko izlaganje ovim zracima neće naneti štetu ljudima ili životinjama pošto je gustina snage relativno niska. Da bi se izbegla bilo kakva nezgoda, oni će biti prekriveni takozvani "laserskim zavesama". Veliki broj firmi radi na ovakvoj ideji, TransferFi iz Singapora razvija sistem koji preoblikuje zrake radio talasa, koji generalno imaju manju frekvenciju nego mikrotalasi, kako bi se poslala energija nekom uređaju. Ovakva ideja niskog dometa je smišljena da napaja gedžete u fabrikama i kućama.
Američka kompanija, PowerLight Technologies u saradnji sa tamošnjom vojskom koristi lasere da pošalje energiju pokretnim stanicama koje napajaju dronove dok su u letu.
Ta kompanija takođe gleda na komercijalnu aplikaciju ove tehnologije, kao što to radi Mitsubishi Heavy Industries koji želi da istraži kako bi se ta tehnologija mogla koristiti za slanje energije na zemlju sa geostacionarnih satelita koji su opremljeni solarnim pločama. To bi podrazumevalo prenos energije na više od 35.000 kilometara.
Zanimljivo da se isto tako povela diskusija oko toga da li je Tesla uspeo da ospobi takvu tehnologiju.
Šta vi mislite o ovakvom transportu energije?
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.