O trenutnom stanju zelenih tehnologija u Srbiji, izazovima koji nas koče i konkretnim koracima koje bi trebalo da preduzmemo - razgovarali smo sa Vojislavom Vučićevićem iz ICT Hub-a.

Koliko prosečan građanin svestan o uticaju zelenih tehnologija? Kako da povežemo domaće inovatore sa tržištem? I šta je to što nas koči više od samog finansiranja? O svemu tome pričali smo sa Vojislavom Vučićevićem, konsultantom za inovacije iz ICT Hub-a i jednim od govornika na TechMomentum 2025 forumu u Nišu.

Izvor: Ilija Baošić

Ako poredimo Srbiju sa zemljama regiona, gde trenutno stojimo kada je reč o razvoju i primeni zelenih tehnologija?

Srbija sigurno prednjači u odnosu na zemlje zapadnog Balkana - pre svega u oblasti znanja i kapitala, kako u domenu inovacija uopšte, tako i kada su u pitanju zelene tehnologije.

S druge strane, imao sam priliku da učestvujem u nekim projektima u Sloveniji. Njihov pristup je sistemski i po modelu "odozgo nadole". Jasno su identifikovali koje oblasti u njihovom ekosistemu imaju prioritet, zatim su definisali ciljeve i usmerili finansije ka njima. Njihov pristup nije kao "slobodna tema“ na pismenom zadatku, već strukturisana strategija sa konkretnim prioritetima.

Koliko su građani u Srbiji svesni uticaja zelenih tehnologija na svakodnevni život i da li postoji dovoljno edukacije o tome?

U okviru GreenUp Hub projekta koji smo radili uz podršku GIZ-a, pokazalo se da su edukacije, a naročito događaji poput TechMomentum 2025 foruma, najzastupljeniji i najbolje razvijen oblik širenja znanja u našem ekosistemu.

Ipak, svest građana i dalje je niska, posebno kada govorimo o inovativnim i zaista održivim rešenjima. Većina i dalje zelene tehnologije povezuje najviše sa reciklažom i otpadom, a manje sa proizvodima koji donose stvarne koristi kroz efikasnost i održivost.

Kada je reč o širem društvu, postoje proizvodi i usluge koji su uspeli da uđu u mejnstrim, ali prisutan je i fenomen tzv. "greenwashing-a" - kada se proizvodi samo etiketiraju kao zeleni, bez stvarne osnove.

Gde vidiš najveći jaz između onoga što u Srbiji već imamo i onoga što bi nam zaista trebalo da bismo govorili o održivoj ekonomiji? Da li je finansiranje ključna prepreka ili problem leži negde drugde?

Na osnovu višegodišnjeg iskustva i istraživanja, rekao bih da najveći jaz ne leži nužno u finansiranju - sredstva postoje, ali nemamo specifične fondove koji bi bili direktno posvećeni zelenim tehnologijama. Finansiranje trenutno postoji na opštem nivou, kroz razne fondove i banke, ali nije precizno usmereno i često se dodeljuje u širokim kategorijama, koje se sve više prelivaju ka temama poput veštačke inteligencije.

Zato su potrebni namenski, specijalizovani fondovi koji bi podstakli tržište - da se pojave nove preduzetničke ideje i inovacije, a da istovremeno postoji jasna potražnja, posebno od strane kompanija i lokalnih samouprava. Tržište funkcioniše samo kada postoje obe strane. Trenutno nedostaje ta ravnoteža, a često i osnovno razumevanje šta je zaista zeleno i kako to izmeriti.

Banke su trenutno najagilnije. Sve češće postavljaju pitanja kako da identifikuju zelene projekte i kako da ih ne tretiraju samo deklarativno. Nude se i povoljnije kamatne stope za zelene kredite, ali to još nije dovoljno atraktivno. Radimo i na definisanju dodatnih benefita koji bi to učinili primamljivijim.

Dakle, problem nije samo u novcu, već i u sistemskom usmeravanju, znanju i zrelosti tržišta. Potrebno je da se ta sredstva ciljano plasiraju i uparuju sa konkretnim potrebama - tek tada možemo govoriti o održivom razvoju u pravom smislu.

Koje sektore u Srbiji zelene tehnologije trenutno najmanje dotiču, a gde postoji najveći potencijal za napredak - bilo kroz postojeće ili tehnologije koje se tek razvijaju?

Zelene tehnologije su najzastupljenije u poljoprivredi, što je i logično s obzirom na tradiciju i znanje koje Srbija ima u toj oblasti. To su pre svega rešenja poput precizne poljoprivrede i sistema pametnog navodnjavanja, koja su već tehnološki zrela i imaju veliki broj korisnika u Srbiji i regionu.

S druge strane, najmanje rešenja vidimo u oblastima upravljanja i prečišćavanja voda - iako su voda i vodni resursi strateški važni. Građevinski sektor takođe zaostaje, iako je izuzetno aktivan.

U tom kontekstu, 3D štampa se pominje kao mogući deo rešenja. Tehnologija ima potencijal, posebno zbog modularnosti i mogućnosti prilagođavanja. Međutim, to je još uvek kompleksna i zahtevna tehnologija, i ključna je upotreba održivih sirovina, kao i fleksibilna primena. Njena primena mora biti pažljivo osmišljena i usklađena sa principima održivosti.

Nedostaje i više inovacija u pogledu energetske efikasnosti, ponovne upotrebe otpada i uvođenja novih, održivijih materijala umesto postojećih štetnih ili ograničenih.

Tehnologije koje su trenutno u eksperimentalnoj fazi, poput digitalnih blizanaca i sistema za detekciju i analizu podataka iz vazduha, zemlje i vode, takođe imaju potencijal, ali još uvek nisu doživele prelazak iz istraživačkih centara u privredu. Upravo tu je potrebno više ulaganja i strateškog usmeravanja kako bi se te inovacije što pre pretočile u konkretna tržišna rešenja.

Koje bi konkretne korake Srbija mogla da preduzme u narednom periodu kako bi bolje iskoristila zelene tehnologije?

Na osnovu istraživanja u kojem smo intervjuisali i pružaoce zelenih tehnologija, i predstavnike relevantnih organizacija, identifikovali smo nekoliko važnih koraka.

Prvi je sprovođenje zelenog akceleratorskog programa, za koji su prijave već otvorene. Cilj je da se odabrana rešenja podrže finansijski i mentorski, kako bi podigla nivo svoje zrelosti.

Zatim, predlažemo osnivanje specijalizovanog fonda posvećenog zelenim tehnologijama, koji bi podržavao i napredna, još nezrela rešenja iz oblasti tzv. dubokih tehnologija.

Neophodno je i donošenje strategije fokusirane isključivo na zelene tehnologije. Srbija trenutno ima "Strategiju niskougljeničnog razvoja", ali ona ne pokriva dovoljno konkretno podršku inovatorima i razvoju tržišta zelenih rešenja.

Posebno važan je i regionalni aspekt. Zemlje zapadnog Balkana vrlo malo komuniciraju u ovoj oblasti. Tržišta su mala i ograničena, ali to otvara prostor za regionalnu razmenu tehnologija, znanja, ponude i potražnje.

Na kraju, važno je nastaviti sa edukacijom i organizacijom događaja, ali da se ide korak dalje. Većina trenutnih edukacija pokriva osnovne pojmove, a sada je vreme za sadržaje koji ulaze dublje u konkretne primene, modele i efekte zelenih tehnologija.

Kako treba da gledamo na veštačku inteligenciju kroz prizmu zelenih tehnologija?

Kao i svaka nova tehnologija, veštačka inteligencija trenutno funkcioniše u svojim okvirima i ima dvostruki uticaj. Ako je posmatramo kroz prizmu zelenih tehnologija i održivog razvoja, može se reći da trenutno više šteti nego što koristi - pre svega zbog velike potrošnje energije i resursa potrebnih za njen rad i treniranje modela.

Verujem, međutim, da će se vremenom taj negativni otisak - posebno ugljenični i vodeni - smanjivati, kako tehnologija bude napredovala i optimizovala se. To je moj optimističan pogled, zasnovan na tome kako su se sve velike tehnologije do sada razvijale i postajale energetski efikasnije.

Naravno, sve zavisi od konkretnog slučaja. Ako se koristi za jednostavne zadatke, možda je trošak veći od koristi. Ali kada se AI upotrebi za složene procese - optimizaciju potrošnje, analizu velikih podataka, automatizaciju odluka - verujem da može da postane alat koji ubrzava razvoj i primenu zelenih rešenja.

Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.