U SRBIJI NIČE NAJVEĆA EVROPSKA AGROSOLARNA ELEKTRANA: Investicija od 340 miliona evra za zeleniji i zdraviji život | Smartlife RS

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

U SRBIJI NIČE NAJVEĆA EVROPSKA AGROSOLARNA ELEKTRANA: Investicija od 340 miliona evra za zeleniji i zdraviji život

Ispod solarnih panela uzgajaće se poljoprivredne kulture i na taj način će se povećati iskorišćenost zemljišta.

U Kuli, nadomak Vrbasa i Bačke Topole, niče prva agrosolarna elektrana u regionu i najveća u Evropi, kapaciteta 660 MW.

Projekat, vredan 340 miliona evra, zvanično je otpočet 4. maja kada su kompanije MK Group, Fintel Energija i PowerChina potpisale su Memorandum o razumevanju.

Možda će vas zanimati

U sklopu ovog pionirskog poduhvata na našim prostorima, na istoj površini zahvaljujući energiji sunca nastajaće dva proizvoda - električna energija u solarnim panelima i poljoprivredne kulture ispod njih, objavio je portal Klima101.

Projekat će se prostirati na 770 hektara zemljišta, kako je saopšteno.

Planirana godišnja proizvodnja solarne elektrane od 832 GWh trebalo bi da zadovolji potrebe 200 hiljada domaćinstava.

"Na ovaj način nastavljamo da doprinosimo ostvarenju cilja Republike Srbije da učešće energije iz obnovljivih izvora poveća na najmanje 40 odsto do 2040. godine", izjavio je generalni direktor Fintel Energije, Ticijano Đovaneti.

Prema rečima Andrije Vukovića, direktora resora za finansije i rizike u MK Group-u, ovaj projekat doneće još jednu inovaciju u srpski energetski sektor. Reč je o postrojenju za proizvodnju zelenog vodonika koje će se napajati iz solarne elektrane. "Pored zelenog vodonika ova tehnologija omogućiće i proizvodnju 300 tona urea mineralnog đubriva dnevno, dobijenog na potpuno održiv način", dodao je Vuković.

Povrh toga, najavljeno je da će poljoprivredna proizvodnja u Kuli biti organska što znači da se neće upotrebljavati pesticidi, herbicidi i đubriva.

Agrosolar - budućnost poljoprivrede?

Agrosolar zapravo predstavlja vid maksimalne iskorišćenosti poljoprivrednih površina. Ispod solarnih panela sade se biljke. Na ovaj način stvara se mikroklima koja paralelno povećava prinose i generisanu struju.

Pojedinim vrstama povrća nije neophodna direktna sunčeva svetlost, pa u senci solarnih panela beleže veći rod. Povrh toga, za zemljoradnike se tokom leta ovako kreiraju hlad i prijatnije temperature, a samim tim i bezbednije okruženje za rad.

Život u simbiozi, poput ove neobične zajednice agrikulture i solara, podrazumeva da obe strane imaju korist pa tako i vegetacija koja buja ispod solarnih panela omogućava veću proizvodnju električne energije.

Uprkos tome što su sunčevi zraci neophodni za generisanje struje u solarnim elektranama, visoke temperature zapravo mogu da naruše efikasnost panela. Agrosolarni projekti tu imaju "keca u rukavu" - biljke isparavanjem hlade solarne panele i mogu da povećaju godišnju proizvodnju električne energije.

Na mestima gde je onemogućena zemljoradnja, npr. zbog neobradive zemlje, u okviru solarne elektrane moguća je primena druge grane poljoprivrede - stočarstva. Životinje poput ovaca tamo mogu da pasu travu što će smanjiti troškove održavanja postrojenja.

Ne samo da agrosolar donosi ekološke prednosti kroz smanjenje gasova sa efektom staklene bašte i smanjeni pritisak na ekosisteme i biodiverzitet, već donosi i ekonomsku korist samim poljoprivrednicima - nemački istraživači otkrili su da se 2-u-1 upotrebom energije sunca u elektroenergetici i poljoprivredi povećava efikasnost korišćenja zemljišta za preko 60%. Ovo bi uzgajivačima donelo dodatni profit, a istovremeno bi pomoglo u rešavanju problema gladnih pošto bi moglo da se kultiviše više hrane.

Agrovoltaici su inovativno rešenje u doba sve veće degradacije zemljišta i klimatske krize koje ima višestruku korisnost na područjima gde ga je moguće primeniti. Agrosolarni projekat u Kuli dobar je pokazatelj da su njegove pozitivne strane i isplativost prepoznale i domaće kompanije.

Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.

Možda će vas zanimati

Ovo ne smete propustiti

Komentari 15

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Bitno

Elektrane ove vrste treba graditi na planinama gde nema obradivog zemljista i ima puno suncanih dana, greska je graditi ih na zemljisyu koje je obradivo i doprinosi u proizvodnju hrane, graditi iskljucivo tamo gde se ne mozu uzgajati zitarice ili su prinosi mali.

ms

Zabraniti strancima investiranje u energetske projekte u našoj zemlji!! Ako ovako nešto ne može naša država sama da isfinansira i bude vlasnik istog, sviraj kraj pa da se razilazimo.

Eto

Svojevremeno je Tesla pitao srbskog kralja da izgradi hidroelektranu na nekoj reci u Srbiji a ovaj kategorično odbio rekavši da će to uništiti prirodu i reke u Srbiji. Toliko o našem prihvatanju novih tehnologija i ideja.

Najnovije

Uređaji

Testovi