U SRBIJI NIČE NAJVEĆA EVROPSKA AGROSOLARNA ELEKTRANA: Investicija od 340 miliona evra za zeleniji i zdraviji život | Smartlife RS

logo
Još
Kategorije

Priče koje pokreću tvoj svet. © 2019 MONDO, Inc. Sva prava zaržana. Ovaj materijal se ne može objavljivati, emitovati, prepisivati ili distribuirati bez prethodnog odobrenja redakcije.

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

U SRBIJI NIČE NAJVEĆA EVROPSKA AGROSOLARNA ELEKTRANA: Investicija od 340 miliona evra za zeleniji i zdraviji život 18

U SRBIJI NIČE NAJVEĆA EVROPSKA AGROSOLARNA ELEKTRANA: Investicija od 340 miliona evra za zeleniji i zdraviji život

18

Ispod solarnih panela uzgajaće se poljoprivredne kulture i na taj način će se povećati iskorišćenost zemljišta.

U Kuli, nadomak Vrbasa i Bačke Topole, niče prva agrosolarna elektrana u regionu i najveća u Evropi, kapaciteta 660 MW.

Projekat, vredan 340 miliona evra, zvanično je otpočet 4. maja kada su kompanije MK Group, Fintel Energija i PowerChina potpisale su Memorandum o razumevanju.

Možda će vas zanimati

U sklopu ovog pionirskog poduhvata na našim prostorima, na istoj površini zahvaljujući energiji sunca nastajaće dva proizvoda - električna energija u solarnim panelima i poljoprivredne kulture ispod njih, objavio je portal Klima101.

Projekat će se prostirati na 770 hektara zemljišta, kako je saopšteno.

Planirana godišnja proizvodnja solarne elektrane od 832 GWh trebalo bi da zadovolji potrebe 200 hiljada domaćinstava.

"Na ovaj način nastavljamo da doprinosimo ostvarenju cilja Republike Srbije da učešće energije iz obnovljivih izvora poveća na najmanje 40 odsto do 2040. godine", izjavio je generalni direktor Fintel Energije, Ticijano Đovaneti.

Prema rečima Andrije Vukovića, direktora resora za finansije i rizike u MK Group-u, ovaj projekat doneće još jednu inovaciju u srpski energetski sektor. Reč je o postrojenju za proizvodnju zelenog vodonika koje će se napajati iz solarne elektrane. "Pored zelenog vodonika ova tehnologija omogućiće i proizvodnju 300 tona urea mineralnog đubriva dnevno, dobijenog na potpuno održiv način", dodao je Vuković.

Povrh toga, najavljeno je da će poljoprivredna proizvodnja u Kuli biti organska što znači da se neće upotrebljavati pesticidi, herbicidi i đubriva.

Agrosolar - budućnost poljoprivrede?

Agrosolar zapravo predstavlja vid maksimalne iskorišćenosti poljoprivrednih površina. Ispod solarnih panela sade se biljke. Na ovaj način stvara se mikroklima koja paralelno povećava prinose i generisanu struju.

Pojedinim vrstama povrća nije neophodna direktna sunčeva svetlost, pa u senci solarnih panela beleže veći rod. Povrh toga, za zemljoradnike se tokom leta ovako kreiraju hlad i prijatnije temperature, a samim tim i bezbednije okruženje za rad.

Život u simbiozi, poput ove neobične zajednice agrikulture i solara, podrazumeva da obe strane imaju korist pa tako i vegetacija koja buja ispod solarnih panela omogućava veću proizvodnju električne energije.

Uprkos tome što su sunčevi zraci neophodni za generisanje struje u solarnim elektranama, visoke temperature zapravo mogu da naruše efikasnost panela. Agrosolarni projekti tu imaju "keca u rukavu" - biljke isparavanjem hlade solarne panele i mogu da povećaju godišnju proizvodnju električne energije.

Na mestima gde je onemogućena zemljoradnja, npr. zbog neobradive zemlje, u okviru solarne elektrane moguća je primena druge grane poljoprivrede - stočarstva. Životinje poput ovaca tamo mogu da pasu travu što će smanjiti troškove održavanja postrojenja.

Ne samo da agrosolar donosi ekološke prednosti kroz smanjenje gasova sa efektom staklene bašte i smanjeni pritisak na ekosisteme i biodiverzitet, već donosi i ekonomsku korist samim poljoprivrednicima - nemački istraživači otkrili su da se 2-u-1 upotrebom energije sunca u elektroenergetici i poljoprivredi povećava efikasnost korišćenja zemljišta za preko 60%. Ovo bi uzgajivačima donelo dodatni profit, a istovremeno bi pomoglo u rešavanju problema gladnih pošto bi moglo da se kultiviše više hrane.

Agrovoltaici su inovativno rešenje u doba sve veće degradacije zemljišta i klimatske krize koje ima višestruku korisnost na područjima gde ga je moguće primeniti. Agrosolarni projekat u Kuli dobar je pokazatelj da su njegove pozitivne strane i isplativost prepoznale i domaće kompanije.

Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.

Možda će vas zanimati

Tagovi

solarni paneli Obnovljiva energija solarna energija elektrane ekologija

Najnovije

Uređaji

Testovi

…
​

Komentari 18

Ostavi komentar

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Jagodinac

Kada istekne radni vek panela da li ce ih investitori dzabe reciklirati tj odneti kuci na recikliranje ili ce Srbija da vodi racuna gde da deponuje tone djubreta? Mozda vec treba otvoriti deponije recimo u Sremu ili Banatu na najplodnijim njivama.

Odgovori

Jagodinac

"Pored zelenog vodonika ova tehnologija omogućiće i proizvodnju 300 tona urea mineralnog đubriva dnevno, dobijenog na potpuno održiv način", dodao je Vuković.! 300 Tona dnevno! Sta zna dete sta je 300.000 kg dnevno?

Odgovori

Bitno

Elektrane ove vrste treba graditi na planinama gde nema obradivog zemljista i ima puno suncanih dana, greska je graditi ih na zemljisyu koje je obradivo i doprinosi u proizvodnju hrane, graditi iskljucivo tamo gde se ne mozu uzgajati zitarice ili su prinosi mali.

Odgovori
…