Prijavljivanje divljih deponija na njivama preko aplikacije daje rezultate.

Izvor: MONDO/Goran Sivački

Direktor Uprave Branko Lakić izjavio je za Tanjug da svaki građanin pomoću tih aplikacija koje se nalaze na sajtu Uprave vrlo lako i potpuno anonimno mogu da prijave uzurpaciju državnog poljoprivrednog zemljišta, njegovo nelegalno korišćenje u nepoljoprivredne svrhe ili stvaranje divljih deponija na državnom ili privatnom posedu.

"Građanin jednim klikom može da ukuca geolokaciju predmetne parcele, ne mora da zna njen katastarski broj i opštinu, a Uprava automatski dobije tu prijavu sa fotografijama s lica mesta ukoliko ih građanin pošalje. Ti podaci su vrlo korisni Upravi i Poljoprivrednoj inspekciji, jer na ovaj način često dobijamo podatke koje inače ne bismo dobili redovnim izlaskom na teren", rekao je Lakić.

Dodao je da građani neretko uz sve to ostavljaju komentar o tome ko je počinio nezakonitu radnju, čak i adresu počinioca, i ocenio da ovaj digitalni alat daje novi kvalitet radu državne uprave i pokazuje kako digitalizacija može da pospeši rad zvaničnih organa u interesu društva. "Aplikacija se primenjuje od druge polovine maja i za nepuna dva meseca dobili smo 180 prijava, od kojih se dve trećine odnose na divlje deponije na državnom i privatnom poljoprivrednom zemljištu, dok se jedna trećina odnosi na uzurpaciju", rekao je Lakić.

Direktor Uprave za poljoprivredno zemljište je naglasio da čim dobiju prijavu daju nalog republičkoj Poljoprivrednoj inspekciji da izađe na teren i koristeći sve podatke iz prijave utvrdi stanje, identifikuje počinioca i preduzme mere u skladu sa zakonom.

"Odlaganje otpada na poljoprivrednom zemljištu je zakonom zabranjeno i kazne se kreću od 25.000 dinara za fizička lica do milion dinara za pravna lica plus sankcija stavljanja poljoprivrednih gazdinstava u pasivan status. Poslati su nalozi inspekciji, očekujemo da inspektori u narednom periodu izađu na teren i da preduzmu mere prema počiniocima", rekao je Lakić.

On napominje da je uklanjanje divljih deponija u ataru u nadležnosti lokalnih samouprava. "Nju bi trebalo da ukloni lice koje je formiralo, ako to ne uradi, ukloniće je lokalna samouprava na teret počinioca, a ukoliko on nije poznat onda će to uraditi jedinica lokalne samouprave iz svojih sredstava dobijenih od davanja u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta, jer se po zakonu ta sredstva koriste za uređenje i zaštitu zemljišta", objasnio je Lakić.

Istakao je da je broj slučajeva uzurpacije državnih parcela poslednjih godina drastično smanjen. "To je posledica evidentiranja državnog poljoprivrednog zemljišta i označavanja svih tih parcela na geoportalu Uprave. Danas se licitacije obavljaju digitalno i čitav taj proces je potpuno transparentan, tako da se vidi da li je parcela u zakupu ili ne, ko je zakupac, koliko plaća zakup. Posledica svih ovih aktivnosti, zajedno sa davanjem u dugoročni zakup poslednjih godina je da je uzurpacija značajno smanjena", zaključio je Lakić.

Napomenuo je da se to vidi i po tome što država ima više zemljišta u zakupu sada nego pre dve, tri godine, iako se paralelno odvija proces restitucije u kojem je vraćeno 80.000 hektara starim vlasnicima.

Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.