Svake četiri godine odigrava se događaj koji "rudari" i Bitcoin entuzijasti nestrpljivo iščekuju - halving. Ovaj proces je srž popularne kriptovalute, a njegovi mehanizmi igraju veliku ulogu u formiranju cena.
Mnogi veliki događaji se odigravaju svake četiri godine. Ljubitelji sporta željno isčekuju da u 2024. isprate Evropsko prvenstvo u fudbalu i Olimpijske igre, dok Bitcoin entuzijasti nestrpljivo dočekuju "halving", koji će se desiti 19. aprila 2024. godine.
Od nastanka Bitcoin-a 2008. godine, halving se desio tri puta. Iako je u pitanju relativno nova praksa, ona je uvek donosila velike promene i bila svojevrstan podsetnik da se bližimo kraju rudarenja ove kriptovalute.
Šta je Bitcoin halving?
Reč "halving" na engleskom znači deljenje sa dva, prepolovljavanje, i upravo je to ono što se u ovom slučaju dešava.
Kako bi se stvorili novi Bitcoin novčići, potrebno je rudariti ih, odnosno rešavati izuzetno komplikovane matematičke probleme pomoću hardvera i softvera. U pitanju je svojevrsno takmičenje, a prvi rudar koji uspe da reši problem nagrađen je za svoj rad.
Iznos nagrade je unapred definisao Satoši Nakamoto, tvorac Bitcoin-a. U početku, rudari su dobijali 50 novčića za svaki novi blok. Taj iznos je 2012. prepolovljen na 25, 2016. na 12,5, a 2020. godine na 6,25 novčića, i upravo je to ono što se naziva halving.
Nakon što se desi sledeći halving, nagrada za uspešne rudare će biti smanjena na 3,125 novčića.
Kada će se desiti Bitcoin halving?
Sledeći Bitcoin halving će se desiti 19. aprila 2024. godine, ali tačno vreme još uvek nije poznato. Prepolovljavanje vrednosti nagrade se odigrava na svakih 210.000 blokova, a kako novi blok nastaje na, otprilike, svakih 10 minuta, vreme između dva halving-a varira.
Okvirno, u pitanju je period od četiri godine, ali je izuzetno teško definisati tačan datum unapred. Naravno, kako se bližimo događaju, taj zadatak postaje sve lakši, a eksperti sada procenjuju da je u pitanju 19. april.
Zašto postoji halving?
Za razliku od tradicionalnih valuta, Bitcoin ima ograničen broj novčića, a taj broj je po dizajnu 21 milion. Do sada je stvoreno 90% svih Bitcoin-a koji će ikad postoji, a kada se dostigne limit, rudarenje novih novčića više neće biti moguće.
Baš kao što je to slučaj kod retkih metala, ograničene količine daju vrednost Bitcoin kriptovaluti. Iako je u pitanju digitalna stvar, limit se nalazi u samoj srži blokčejn koda, i ne postoji način da se u budućnosti ukloni.
Procenjuje se da će poslednji Bitcoin biti izrudaren 2140. godine, a halving služi da proizvodnju novih novčića učini težom i osigura dugotrajnost ovog blokčejna.
Kako će Bitcoin halving izgledati?
Iako je u pitanju veoma značajan trenutak, sam čin prepolovljavanja vrednosti novih Bitcoin-a nije ništa spektakularno. Mreža i proces rudarenja ostaju isti, a razliku će osetiti samo rudari koji, kada izrudare 210.001. blok (i narednih 209.999), neće dobiti 6,25, već 3,125 novčića.
Kako je halving deo Bitcoin koda, sve se dešava automatski.
Kakve će posledice ostaviti Bitcoin halving?
Kada se desi halving, posledice po cenu Bitcoin kriptovalute neće nužno odmah biti vidljive, ali su do sada bile veoma opipljive. Kako objašnjava specijalizovani sajt Investopedia, halving je uvek uzrokovao drastičan skok cene Bitcoin-a. Ovaj trend je upravo ono što se i sada očekuje: stvaranje novih novčića se smanjuje, što samo podiže njihovu cenu.
Prvi halving, koji se desio u novembru 2012. godine, uzrokovao je da cena jednog Bitcoin-a skoči sa 12 na 1.207 dolara za samo godinu dana. Kada se desio drugi halving u julu 2016. godine, cena je stagnirala oko 650 dolara, a samo godinu dana kasnije, naglo je skočila na 16.000 dolara. Zadnji halving desio se u maju 2020, a samo nekoliko meseci kasnije, cena Bitcoin-a je oborila prehodne rekorde i dostigla više od 63.000 dolara.
Naravno, ništa ne garantuje da će se značajan skok cene dogoditi i ovaj put.
Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.
