Evropa kreće u direktan napad na dominaciju kompanija Visa i Mastercard uvođenjem digitalnog evra i sopstvene mreže za plaćanje.
Trenutno čak dve trećine plaćanja u evrozoni kontrolišu ovi američki giganti, što ujedno znači i ogroman odliv novca kroz razne naknade. Evropska centralna banka (ECB) odlučila je da završi sa tom zavisnošću i vrati kontrolu nad finansijama u svoje ruke.
Suština plana nije samo "digitalni novčić", već stvaranje potpuno nove tehnološke infrastrukture. ECB je već potpisala ključne ugovore koji će naterati sve kartice i terminale da rade po jedinstvenom evropskom standardu.
Cilj je da svaka kartica radi na svakom uređaju u bilo kojoj državi Unije - bez ikakvog oslanjanja na spoljne, vanevropske sisteme. Projekat se oslanja na već proverene modele poput nemačkog Girocard-a ili francuskog Carte Bancaire, koji su dokazali da je ovaj put moguć.
Najveća prednost za građane EU biće to što će novi standardi biti potpuno besplatni za korišćenje. Za razliku od trenutnih sistema gde su skrivene naknade deo svakog plaćanja, digitalni evro bi trebalo da donese drastično jeftinije transakcije.
Naravno, bankarski sektor nije oduševljen ovom transformacijom zbog visokih troškova implementacije. Mnogi upozoravaju na rizik od dupliranja sistema, ali politički pritisak za finansijskom nezavisnošću Evrope nikada nije bio veći.
Sudbina ovog projekta biće poznata već ovog leta, kada se očekuje ključno glasanje u Evropskom parlamentu. Ako plan dobije zeleno svetlo, pregovori sa državama kreću odmah, a konačna odluka biće doneta do kraja 2026. godine.
Ukoliko sve prođe po planu, stvarna primena digitalnog evra očekuje se 2029. godine.
