Stalkerware ostaje ozbiljan društveni problem koji zahteva dodatnu pažnju.
Istraživanje sprovedeno na 15.000 korisnika iz 25 zemalja kompanije Kaspersky je pokazalo zabrinjavajuću statistiku da čak 30% ispitanika smatra sasvim normalnim, dozvoljenim i opravdanim da prate svoje partnere bez njihovog znanja, a 15% je čak otvoreno tražilo od partnera da instalira stalkerware aplikacije.
Od njih, 34% je prijavilo i da su doživeli neki oblik nasilja od svog partnera.
Usled specifičnih okolnosti u kojima živimo i smanjenog kretanja, statistika ruske kompanije za sajber zaštitu pokazuje izvesno smanjenje broja registrovanih slučajeva, ali ova pojava ostaje ozbiljan društveni problem koji zahteva dodatnu pažnju.
Na pitanje da li bi zakonske i druge regulative trebalo da zabrane pojedincima i fizičkim licima nabavku ovakvog softvera ili na neki način ograniče njegovu upotrebu u Kaspersky kompaniji kažu da je to prilično složen problem i da zahteva koordinisanje više faktora.
Stalkerware programi tj. programi i aplikacije koje se koriste u svrhu praćenja žrtava postoji nekoliko nivoa problema, objašnjavaju u kompaniji. Pre svega ti programi se najčešće koriste na pogrešan način i jako se teško otkrivaju ili detektuju na uređaju. Trebalo bi pokrenuti društvenu debatu i postići konsenzus u vezi s tim kako će se ovakvi programi uopšte tretirati. U slučajevima kad prevarena osoba otkrije da je neko prati najčešće ni policija ni sud nisu u mogućnosti da reaguju, jer ne postoji konkretno kriminalno delo ili problem.
S druge strane, programi i aplikacije za praćenje mogu da se zabranjuju aktivno, ali će oni uvek postojati, jer ih ljudi traže.
Uloga kompanija za zaštitu privatnosti i sajber bezbednosti trebalo bi da bude u tome da one pokrenu javnu debatu i prošire svest o tome šta upotreba ovakvih programa i aplikacija prouzrokuje i kako se zaštititi od njih, odnosno na koji način poboljšati mogućnosti detekcije stalkerware-a.
S obzirom na to da se radi o izrazito kompleksnoj temi trebalo bi joj pristupiti i sa pravne strane i sa strane psihologije, u cilju zaštite žrtava proganjanja, ali i sa pravne strane kako bi se zloupotreba takvih programa zaustavila i regulisala i na kraju i sa strane policije, koja bi u takvim slučajevima morala i da reaguje.