Prošlo je tri meseca otkako je Australija, prva na svetu, uvela strogu zabranu pristupa društvenim mrežama za decu mlađu od 16 godina. Mnogi se pitaju kako se zabrana pokazala - a sada imamo prve odgovore.
Prvi rezultati pokazuju neočekivan ishod - zakon donosi i jasne koristi, ali i ozbiljne izazove.
Samo tokom decembra prošle godine, platforme su uklonile čak 4,7 miliona naloga korisnika mlađih od granice. Iako ovaj broj uključuje duplikate i neaktivne naloge, jasno pokazuje razmere promene digitalnih navika mladih. Ipak, podaci kompanije Qustodio sugerišu da je ukupno vreme provedeno na mrežama opalo tek blago, jer mladi pronalaze načine da zaobiđu verifikaciju.
Anketa YouGov-a, sprovedena među 1.070 odraslih Australijanaca sredinom januara, pokazuje da roditelji većinom vide pozitivne promene. Među roditeljima dece mlađe od 16 godina, 61% je primetilo između dva i četiri pozitivna efekta.
Oko 43% roditelja primetilo je više direktnih društvenih interakcija, dok je 38% reklo da su njihova deca prisutnija i angažovanija tokom komunikacije. Isti procenat prijavio je i poboljšanje odnosa između roditelja i dece.
Međutim, postoji i druga strana. Oko 27% roditelja primetilo je prelazak na alternativne, manje regulisane platforme, dok je 25% uočilo smanjenu društvenu povezanost, kreativnost ili vršnjačku podršku na internetu.
Iako rezultati deluju ohrabrujuće, imaju i važna ograničenja. U uzorku nije naveden tačan udeo roditelja, niti starost njihove dece, a anketa je sprovedena tokom letnjeg raspusta, kada se korišćenje društvenih mreža prirodno smanjuje. Takođe, nije jasno da li su promene uočene kod dece kojima su nalozi zaista uklonjeni.
Zanimljivo je da sami tinejdžeri nisu isključivo protiv zabrane. Početni podaci studije koja prati 171 mladog učesnika pokazuju da je 40% njih ili podržalo regulativu ili ostalo ravnodušno prema njoj. Mladi su takođe svesni sopstvenih navika, pa je samo 16% njih smatralo da je gledanje kratkih video-snimaka dobar način da provode vreme.
Stručnjaci upozoravaju da se efekti ovakvih mera ne mogu meriti u kratkom roku. Australijska komisija za e-bezbednost već priprema dugoročnu evaluaciju u saradnji sa akademskim institucijama, koja će pratiti više od 4.000 mladih i njihovih roditelja tokom najmanje dve godine, piše Independent.
Tehnološkim kompanijama prete kazne do 49,5 miliona australijskih dolara ukoliko ne preduzmu razumne korake za zaštitu dece. Ipak, ključni izazov neće biti samo sprovođenje zakona, već i promena navika.
"Prava vrednost ovog zakona može biti u promeni društvenih normi među roditeljima o ‘pravom’ uzrastu za prvi telefon i ulozi društvenih mreža u životima mladih", navode autori studije.
Pravi efekti, međutim, neće se videti odmah - već kod generacija koje tek dolaze.
Izvor: N1info
