Kineski univerziteti upravo prolaze kroz jednu od najvećih i najbrutalnijih reformi obrazovanja u poslednjih nekoliko decenija.
Pod direktnim pritiskom tržišta rada i eksplozivnog razvoja veštačke inteligencije, u ovoj zemlji je ukinuto ili suspendovano više od 12.000 studijskih programa. Razmere ove transformacije su istorijske, pa je u kratkom roku čak 30% svih univerzitetskih smerova prošlo kroz radikalne promene.
Cilj ove seče diploma je rešavanje sve alarmantnijeg problema nezaposlenosti među mladim diplomcima, ali i ubrzano jačanje kineske tehnološke dominacije.
Najveći udar pretrpele su oblasti poput umetnosti, humanistike, stranih jezika i menadžmenta. Kineske vlasti ove smerove zvanično vide kao potpuno prezasićene i neusklađene sa potrebama moderne privrede.
Koliko je situacija ozbiljna pokazuje primer Univerziteta nauke i tehnologije u Šangaju, koji je ekspresno obustavio upis čak i na dizajn proizvoda jer diplomci nakon tih studija više ne mogu da nađu posao.
Na ruševinama starih programa Kina ubrzano otvara hiljade novih smerova usmerenih isključivo na visoku tehnologiju.
U fokusu su robotika, automatizacija i digitalna ekonomija, a među novim disciplinama apsolutni hit je takozvana "utelovljena inteligencija" - koncept koji povezuje veštačku inteligenciju sa fizičkim mašinama i naprednim industrijskim procesima.
Sami studenti i diplomci priznaju da je panika opravdana jer AI alati menjaju tržište rada brže nego što je iko očekivao. Tehnologija danas preko noći preuzima poslove koji su do juče zahtevali godine specijalizovanog školovanja, uključujući napredno modelovanje i renderovanje.
