Istraživači su uz pomoć savremenih kamera i AI algoritma možda locirali sovjetsku sondu Luna 9, skoro šest decenija nakon istorijskog sletanja.

Sonda je lansirana 31. januara 1966. godine raketom Molnija-M, a na Mesec je sletela 3. februara iste godine. Iako su i ranije letelice stizale do Mesečeve površine, Luna 9 je bila prva koja je izvela meko sletanje na drugo nebesko telo u istoriji čovečanstva.

Dok se približavala tlu, Luna 9 je ispustila kapsulu za sletanje. Glavni deo sonde potom je manevrisao kako bi se udaljio od mesta spuštanja, pre nego što se srušio na površinu Meseca.

Izvor: YouTube / Hazegrayart

Kapsula se nekoliko puta odbila pre nego što se zaustavila. Zatim je otvorila četiri panela nalik laticama, kako bi obezbedila stabilnost. Uz pomoć TV kamere i rotirajućeg ogledala, počela je da snima i šalje prve fotografije sa površine koja nije Zemlja.

Sonda je radila tri dana, sve dok se baterije nisu ispraznile. Nakon toga, izgubljen je kontakt sa naučnicima na Zemlji.

Iako misija nije imala veliki broj eksperimenata, njen značaj je ogroman. Luna 9 je razbila strah da je površina Meseca prekrivena "živim peskom", što je otvorilo put budućim letovima sa ljudskom posadom.

Sovjetski Savez je u listu Pravda objavio procenjene koordinate mesta sletanja. Međutim, zbog ograničene preciznosti proračuna, postojala je mogućnost da se letelica nalazi i desetinama kilometara dalje. Upravo to je otežavalo potragu tokom prethodnih decenija.

Tokom brojnih preleta i snimanja Mesečeve površine, Luna 9 nikada nije pouzdano uočena. Problem predstavljaju promenljivo osvetljenje, složena pozadina i mali pikselni otisak sonde na snimcima.

Zato je tim istraživača odlučio da primeni savremeni pristup. Koristili su uskougaonu kameru Lunar Reconnaissance Orbiter Camera (LROC), koja od 2009. godine kontinuirano snima Mesec, kao i algoritam mašinskog učenja You-Only-Look-Once - Extraterrestrial Artifact (YOLO-ETA).

Algoritam je prvo treniran na poznatim lokacijama sletanja. Zatim su mu prikazane slike koje ranije nije "video", uključujući mesto sletanja sonde Luna 16. YOLO-ETA je uspešno identifikovao te lokacije sa velikom pouzdanošću.

Izvor: NASA/GSFC/Arizona State University, nature.com

Nakon toga, istraživači su ga poslali u potragu za Lunom 9. Iako otkriće još nije zvanično potvrđeno, čini se da je sonda locirana na koordinatama 7,03° južno i 64,33° zapadno, prenosi Tportal.

Studija je objavljena u časopisu Space Exploration, a dodatne analize bi u narednom periodu mogle da potvrde da li je zaista pronađen istorijski trag prve meke lunarne misije.

Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.