Evo kako da se dobro igrate u sveopštoj gejmerskoj besparici!
Ni šest godina nakon što smo prvi put videli njeno ružno lice, svetska ekonomska kriza ne pokazuje ozbiljnije znake jenjavanja u zemljama kao što je naša. Nema posla, nema para, a kad nema para, nema ni dobrih računara...
Ogroman broj mladih i starih gejmera u našoj zemlji i bliskom okruženju igra se i iskreno uživa u igranju na mašinama koje su višestruko slabije od zapadnoevropskog igračkog proseka, što je tema koju je obradio magazin ScreenFun u svom najnovijem broju.
Nedavno smo vam predložili tri konfiguracije za igranje na PC-ju, čija se cena kretala od 500 do 3.000 evra, koje nisu oduševile sve gejmere, pa je ovo dobra prilika da i njima poognemo da igraju bolje i lepše igre na sadašnjim mašinama.
Indikaciju naše konfiguracije imamo u readme fajlu bilo koje moderne igre, gde se kaže da je hardverski mašina bazirana na procesoru Intel Core2Duo, sa 2 GB DDR-2 RAM-a i Nvidia 8800 GT klasom grafike. Ostatak komponenti je manje bitan, ali se za igračku mašinu iz kasne 2007. godine svodi na SATA 2 HDD od 250 GB i 7200 obrtaja, Micro ATX ploču, prosečno kućište sa napajanjem od 350-400W i monitorom od 20 inča u rezoluciji od 1.680 x 1.050 piksela. Sve to, naravno, radi pod Windows XP-om ili Windowsom 7 kod korisnika koji imaju malo više memorije.
Da bismo ozbiljnije diskutovali o tome kako izgleda igranje na minimumu i koje igre preporučujemo za kvalitetnu zabavu na skromnim mašinama, taj minimum prvo moramo definisati. Možda prva stvar koju valja istaći jeste da pod minimumom ovde ne podrazumevamo najjeftiniju novu mašinu upotrebljivu za igranje, već kompjuter starosti između pet i sedam godina, dakle zaista staru mašinu čija je snaga odavno prevaziđena, mašinu koju su mnogi kupili u, recimo, poslednjoj godini pre krize i koju od tada nisu nadograđivali. To, dakle, nije najnoviji AMD-ov Kaveri gejming APU, već mašina koja ucelo ne košta mnogo više od stotinak evra.
Kako izgleda igranje na ovoj časnoj starini koja ipak nije toliko stara da se može smatrati dedom? Igranje modernih igara AAA klase je najčešće bolno ukoliko preterate sa detaljima, kvalitetom tekstura i insistirate na anti-aliansingu. Neke nove igre jednostavno odbijaju da rade na penzionisanom Windowsu XP, tako da ćete biti prinuđeni da instalirate Sedmicu i dodatno smanjite performanse zbog većeg memorijskog "footprinta" ovog operativnog sistema.
Mainstream scena
Za igranje na ovoj minimalnoj mašini generalno imamo dve opcije: starije mainstream igre ili novije (i starije) indie igre. Naravno, u prvom slučaju postoji obilje izuzetaka u smislu modernih AAA igara koje imaju minimalnu hardversku zahtevnost poput Blizzardovog Hearthstonea ili Valveovog Dota 2. Kod igara u prvom ili trećem licu najviše sreće i performansi imaćete sa igrama urađenim u Source i Unreal engineima, uz časni izuzetak custom engine poslastica kao što su Call of Duty: Modern Warfare 1 i 2. Dakle, imate bogat i berićetan izbor između oba nastavka FPS puzzle Portala, uber pucačine Far Cry 2, co-op multiplayer šutera Left4Dead 1 i 2, hodajućeg sandbox idiotizma oličenog u Saints Row 2 i 3 i fantastičnog pucačkog RPG-u koji se odaziva na ime Borderlands.
Verovali ili ne, na ovoj mašini komotno možete da igrate i Crysis, pod uslovom da malčice smanjite doživljaj. Ove pucačke prepoporuke, kao uostalom i sve dalje preporuke, shvatite kao sugestiju a ne kao jedini mogući izbor. Od ostalih žanrova, komotno možete zaroniti u Burnout Paradise, Alan Wake, Dead Space, Europa Universalis IV, Crusader Kings, The Walking Dead, The Wolf Among Us... Ako ste ozbiljni fanovi RPG-a, možda bi najbolje bilo da počnete sa enhanced edicijama Baldur's Gatea 1 i 2, koje će vaša drevna mašina svariti iz prve.
Što se tiče sportskih igara, najviše sreće i frejmova imaćete sa franšiznim edicijama iz 2010 poput Pro Evolution Soccer 2010, FIFA 10, NBA Live 2010.
Ako vam je do kvalitetnog pucačkog multiplayera, za ovu mašinu nema boljeg izbora od World of Tanks, koji je em džabe, em klizi. World of Warcraft, na našu i vašu veliku žalost, nije moguće glatko i normalno igrati na našem minimumu: iako na kutiji sa igrom i njenom prvom ekspanzijom stoje manji minimumi, igra je tokom poslednjih deset godina evoluirala u nešto zaista zahtevno i hardverski zaguljeno.
Indie scena
Naša mala slatka minimalna mašina je naprosto stvorena za uživanje u indie igrama, koje poslednjih godina doživljavaju pravu renesansu popularnosti i neviđenu ekspanziju. Nepisano pravilo kaže da indie igre nikada nisu preterano zahtevne, osim nekoliko nečasnih izuzetaka koji svakako nebi našli mesto na našem spisku.
Odakle početi? Možda od Minecrafta ili Terrarie, igara namenjenih igračima koji cene slobodu i nesputanu kreativnost. Možda od morbidno sjajnog Bastiona, jednog od najboljih a-RPG-a sa revolucionarnim sistemom nelinearne naracije, ili pak od dva nastavka revitalizovanog Shadowruna (Shadowrun Returns i Shadowrun: Dragonfall), ili pak Legend of Grimrock, najvernijeg duhovnog sledbenika Dungeon Mastera i Ultime Underworld? Možda od roguelike poslastica kao što su FTL, Don't Starve, The Binding of Isaac, fantastičnih platformi poput Trine 1 i Trine 2, Super Meat Boy, Limbo... Nećete pogrešiti ni ako izaberete Infested Planet, Mark of the Ninja, Insanely Twisted Shadow Planet, Sang-Froid: Tales of Werewolves, piše ScreenFun magazin.
Ako ste isključivi fan indie scene, mislimo da vam upgrade neće biti potreban još najmanje nekoliko godina.
Svoje predloge da dopunite ovu listu možete nam dobaciti i preko MobIT Fejsa!
Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.
