Neće deo Falcon 9 rakete ugroziti Mesec – nije to biti prvi put da se neki objekat koji je napravio čovek sruši na površinu Zemljinog satelita.
Deo stare SpaceX Falcon 9 rakete već sedam godina kruži oko Zemlje, a to bi moglo da se promeni 4. marta 2022. godine, budući da se predviđa da će se tada srušiti na udaljenu stranu Meseca.
Prema onome što kaže astronom koji je do ovog zaključka došao – ovo je upozorenje da bi Zemljani trebalo da povedu računa o kosmičkom otpadu.
Deo koji leti ka Mesecu je nekada pripadao raketi koja je put svemira poletela u februaru 2015. godine, a sa sobom je ponela dragoceni satelit DSCOVR koji prati solarne vetrove.
Da bi otpremila satelit na preko milion kilometara od Zemlje, te mu omogućila da što bolje obavlja svoj posao, raketa se oslobodila gornjeg dela koji se od tada kreće oko matične planete.
Jasno je da svemirski otpad može da ugrozi misije u svemiru, a poznat je slučaj kada je posada Internacionalne svemirske stanice u julu 2015. godine primetila veliki komad koji se kretao ka njima. Radilo se o dobro poznatom delu, koji je već imao ime – Object No. 36912. Znalo se i da potiče sa sovjetskog meteorološkog satelita koji je lansiran 1979. godine. Satelit je bio dizajniran da potraje samo dve godine, pa se nekoliko decenija kasnije jedan njegov deo vratio u obliku opasnosti. Parče nije bilo veće od tanjira za serviranje hrane, te je oko stanice bezbedno kružio nekoliko godina. Te 2015. godine je promenilo putanju, i krenulo ka njoj.
Iako se radilo o objektu koji nije delovao zastrašujuće, 36912 je mogao da nanese ozbiljnu štetu i ugrozi posadu stanice. To se srećom nije dogodilo, budući da su uspeli da ga skrenu sa putanje, pa je tri nedelje kasnije sagoreo u Zemljinoj atmosferi. Uprkos uspehu, ovo je bilo veliko upozorenje, te vapaj da se povede računa o tome šta ostaje iza kosmičkih misija.
Neće ni deo Falcon 9 rakete ugroziti Mesec – nije to biti prvi put da se neki predmet koji je napravio čovek sruši na površinu Zemljinog satelita. NASA je neke objekte čak namerno usmeravala kao ovom nebeskom telu. Ipak postoji razlika – ovo će biti prvi put da deo neke rakete ili satelita potpuno samostalno i neplanirano udari u površinu Meseca.
Eksperti ističu da bi idealno bilo da se ovakvi komadi otpada uklanjaju malo inteligentnije. Ipak, bolje je da udari u Mesec nego u Zemlju, a to će se srećom i dogoditi. Pored krupnih komada koji nekontrolisano lete kosmosom, tu su i sitniji (toliko sitni da se jedva vide golim okom), a koji takođe mogu da nanesu ogromne štete – posledice sudara ne zavise samo od veličine objekta, već i od brzine i pravca u kojem se kreće. To znači da svaki komad može da bude opasan, čak i onaj koji se ne vidi.
Oko 170 miliona komada različitog otpada kruži oko naše planete, a većina su delići koji su se u nekom trenutku odvojili od većih komada. Oko 670 hiljada meri više od jednog centimetra u prečniku, što može da predstavlja potencijalnu opasnost za opremu u svemiru. Sprema se i tehnologija koja bi trebalo da se pozabavi uklanjanjem otpada, valjda pre nego što svemirski filmski studio ili kosmički lift postanu stvarnost.