Astronomi su otkrili asteroid koji se rotira brže nego bilo koji drugi slične veličine.

Među skoro 2.000 asteroida koje je prošle godine detektovao teleskop pod upravom NOIRLab Nacionalne naučne fondacije i Nacionalne laboratorije SLAC, njih 19 svrstano je u kategoriju superbrzo ili ultrabrzo rotirajućih objekata.

Studija objavljena u časopisu The Astrophysical Journal Letters otkriva da je jedan od tih objekata najbrže rotirajući poznati asteroid veći od 500 metara, koji napravi punu rotaciju za manje manje od dva minuta.

Istraživači su analizirali ukupno 76 asteroida, uključujući 16 superbrzih koji se rotiraju u intervalima od 13 minuta do 2,2 sata. Tri ultrabrza objekta završavaju punu rotaciju za manje od pet minuta, a među njima je i asteroid-rekorder MN45, koji se potpuno okrene na svakih 1,88 minuta.

Ovakva brzina rotacije je izuzetna jer se većina asteroida smatra takozvanim "gomilama šuta", odnosno telima sastavljenim od manjih stena koje se na okupu drže zahvaljujući gravitaciji.

Upravo zato brzina okretanja može da pruži važne informacije o njihovom sastavu. Prema podacima NOIRLab-a, da bi asteroid, veličine 710 metara, izdržao ovako brzo okretanje, mora imati značajnu unutrašnju čvrstoću.

Izvor: RubinObs/NOIRLab/SLAC/NSF/DOE/AURA/P. Horálek (Institute of Physics in Opava)

"Očigledno je da ovaj asteroid mora biti sastavljen od materijala veoma velike čvrstoće kako bi ostao u jednom komadu dok se tako brzo okreće", izjavila je autorka studije Sara Grinstret iz NOIRLab-a. "Izračunali smo da bi morao da ima kohezivnu čvrstoću sličnu čvrstoj steni. To je pomalo iznenađujuće, jer se veruje da je većina asteroida ono što nazivamo ‘asteroidima gomile šuta’, što znači da su sastavljeni od mnoštva sitnih komada stena i krhotina koje su se spojile pod dejstvom gravitacije tokom formiranja Sunčevog sistema ili kasnijih sudara."

Posebno impresivna je brzina ovih otkrića. Sve je zabeleženo tokom svega 10 sati posmatranja, a ne meseci, kako je do sada bilo uobičajeno. Vera Rubin projekat nasleđa za proučavanje prostora i vremena (LSST) tokom narednih deset godina napraviće najveći astronomski "film" noćnog neba južne hemisfere, a astronomi sa nestrpljenjem očekuju nova otkrića.

"Već godinama znamo da će Rubin biti prava mašina za otkrivanje svemira, a već sada vidimo jedinstvenu snagu kombinacije LSST kamere i neverovatne brzine. Zajedno, Rubin može da napravi snimak na svakih 40 sekundi", rekao je Aron Rudman, zamenik rukovodioca LSST-a i profesor fizike čestica i astrofizike na SLAC-u. "Mogućnost da se za tako kratko vreme pronađu hiljade novih asteroida i da se o njima toliko nauči otvara prozor u sve ono što će biti otkriveno tokom desetogodišnjeg istraživanja."

Opservatorija, koju finansiraju Nacionalna naučna fondacija SAD i Ministarstvo energetike, nosi ime po pokojnoj astronomkinji Veri Rubin, koja je prva pružila ubedljive dokaze o postojanju tamne materije.

Očekuje se da LSST započne pun rad 2026. godine, a koristiće najveću digitalnu kameru ikada napravljenu.

Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.