Kina je testirala sistem u kome se sedam teretnih vozova kretalo kao jedan, sa cilje da se povećava kapacitet pruga bez nove infrastrukture.

U mnogim regionima glavni koridori već rade na granici kapaciteta, a svako dodatno povećanje saobraćaja značajno povećava rizik od kašnjenja, pa čak i nesreća. Upravo u takvoj situaciji iz Kine nam stiže novo rešenje. Umesto izgradnje novih pruga, cilj je pametnije korišćenje postojećih.

Na pruzi Baoshen u Unutrašnjoj Mongoliji u decembru je izveden poseban test kakav do sada nije viđen u železničkoj istoriji. Na prugu je izašao konvoj od sedam teretnih vozova, koji su se kretali u tesnoj formaciji, ponašajući se kao jedna celina i održavajući stalno rastojanje između sebe. Ukupna masa prevezenog tereta dostigla je oko 35.000 tona, što odgovara više nego trostrukoj težini Ajfelove kule. Svaka kompozicija prevozila je približno 5.000 tona tereta.

Prevoz ovako teškog tereta tradicionalno bi se rešavao jednim izuzetno dugim vozom. Međutim, takve kompozicije nailaze na ozbiljna fizička ograničenja. Tokom kočenja značajno raste rizik od iskliznuća, naročito u krivinama ili na prugama sa promenljivim nagibom. Dugi vozovi su ujedno i znatno teži za upravljanje. Upravo taj problem pokušali su da reše inženjeri kompanije China Shenhua Energy.

Izvor: YouTube / CCTV Video News Agency

Rešenje su pronašli u takozvanim virtuelnim spojnicama. Umesto mehaničkog povezivanja, pojedinačni teretni vozovi su se kretali u tesnoj formaciji kojom je upravljao digitalni sistem. Taj sistem je održavao ujednačeno rastojanje između kompozicija i u realnom vremenu sinhronizovao njihovo ubrzavanje i kočenje. Rezultat je bio konvoj koji se, sa stanovišta upravljanja, ponašao kao jedan voz, dok je sa mehaničke strane ostao podeljen na zasebne jedinice.

Povećanje kapaciteta pruga

Sistem funkcioniše na principu neprekidne bežične komunikacije. Svaki voz stalno razmenjuje podatke o svojoj poziciji, brzini i stanju kočnica sa ostalim kompozicijama i upravljačkom infrastrukturom. Upravljački algoritam analizira relativnu brzinu i međusobnu udaljenost vozova i u svakom trenutku određuje kako svaki od njih treba da ubrzava ili koči. Ako prva kompozicija započne kočenje, ostali vozovi o tome saznaju gotovo trenutno i reaguju bez kašnjenja koje je uobičajeno kod ljudskog upravljanja.

Pri brzini od 60 kilometara na sat, teško natovareni vozovi održavali su međusobni razmak od oko 1,1 kilometar. Na prvi pogled deluje da je reč o velikoj udaljenosti, ali je ona u praksi znatno manja od razmaka koji bi bio potreban u klasičnom saobraćaju bez ovakvog sistema. Kada su razmaci digitalno kontrolisani, reakcije vozova su gotovo trenutne.

Zahvaljujući tome, na istoj pruzi može bezbedno da saobraća veći broj kompozicija, jedna iza druge. Time se značajno povećava propusna moć železničkog koridora, bez potrebe za bilo kakvim građevinskim zahvatima. U praksi to znači veće količine prevezene robe, kraća zadržavanja i ukupno veću efikasnost same pruge.

Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.