Evropska svemirska agencija (ESA) je razvila veštačku kost, kako bi astronauti imali “rezervne delove” koji su im potrebni za dugačke misije u svemiru.
Veštačka kost je samo deo od 99 predmeta ESA ESTEC sajta, na kojem se nalaze stvari koje je ova agencija razvijala poslednjih 50 godina. Konkretna kost je razvijena korišćenjem tehnologije 3D bioštampe, koju ESA naziva prvim korakom do hitne medicine u svemiru.
Pored kostiju, ova tehnologija se može koristiti i za štampu kože, pa čak i unutrašnjih organa. Biološko mastilo, puno hranljivih materija se pravi iz krvne plazme koja se može uzeti od astronauta.
Na ovaj način se astronauti mogu spremiti da prežive ozbiljne povrede kao što su opekotine. I dok je presađivanje kože nešto što se može krajnje jednostavno izvesti na Zemlji, u svemiru je to jako teško, i nema garancije da će takve intervencije biti uspešne. Pogledajte samo neke od 99 ESA predmeta u galeriji ispod.
Pored toga, poznato je da astronauti bez gravitacije gube gustinu kostiju, što znači da su povrede poput fraktura mnogo češće kada su u orbiti ili kada istražuju planete poput Marsa. Ovo je dovelo do istraživanja preventivnih mera koje astronauti mogu preduzeti.
Evidentno je da se u velikoj meri radi na rešavanju problema koje astronauti mogu imati u svemiru. Primera radi, studija iz 2020. godine govorila je o manipulaciji crevne flore astronauta, korišćenjem probiotika i prebiotika, te dijete koja bi poboljšala njihov metabolizam. Prošlog meseca je objavljeno istraživanje koje sugeriše da bi gajenje zelene salate u svemiru i njeno uključivanje u ishranu moglo da reši problem gubitka gustine kostiju na dugim putovanjima.
“Sada astronauti na Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS) imaju određene režime vežbanja kako bi pokušali da održe koštanu masu“, izjavio je diplomirani student Kevin Jejts koji vodi ovaj projekat, “ali oni obično nisu na ISS duže od šest meseci.” Putovanje do Marsa bi trajalo bar 10 meseci, a onda bi se očekivalo da astronauti provedu godinu dana na Crvenoj planeti pre nego što se vrate kući.
ESA je godinama radila na raznim tehnologijama poput ove, prevazilazeći prepreke poput štampanja objekata bez gravitacije, ali i dalje postoje problemi koji moraju da se reše. Primera radi, problem sa krvnom plazmom je što je ona veoma tečna, što je čini nezgodnom za rad u izmenjenim gravitacionim uslovima. Ovo bi moglo da bude prevaziđeno dodavanjem metilceluloze i alginata kako bi se pojačao viskozitet supstrata, a te supstance se mogu dobiti iz biljaka i algi, što ih čini idealnim za samo-održive istraživačke svemirske misije.
Još jedna dobra stvar ovih istraživanja je što ona posledično utiču i na razvoj tehnologije koja može pomoći i ljudima na Zemlji koji imaju probleme sa kostima i drugim organima.