Startap Epicenter želi da nam olakša svakodnevno pokazivanje kovid propusnica i drugih sertifikata.
Čip, zapravo mikročip čija veličina je manja od zrna pirinča razvijen je u Švedskoj i trebalo bi da posluži kao lakši način očitavanja Digitalnog zelenog sertifikata, koji se širom sveta i Evrope koristi za dokazivanje da se osoba vakcinisala protiv Covid-19 i koliko doza je primila.
Čip se stavlja tek nekoliko milimetara pod kožu na delu šake između palca i kažiprsta, u zoni kože koja uglavnom nema veliki broj nervnih završetaka i krvnih sudova.
Očitava se NFC tehnologijom i u mikročip je moguće staviti nekoliko PDF dokumenata isključivo, kako bi se olakšalo očitavanje na svim mestima.
S obzirom na to da je NFC danas uobičajena stvar čip se može očitati i pomoću mobilnog telefona i drugih jeftinih uređaja, što je zgodno i za vlasnika čipa i za kontrolni punkt.
Osim na opisanom mestu, čip je moguće gotovo bezbolno staviti pod kožu i na drugim delovima tele, tamo gde je svakoj osobi najzgodnije. U Švedskoj čipovanje nije strana stvar, mada se ovaj sistem “dopune“ ljudskih osobina praktikuje i u drugim delovima sveta. Čipovanje se vrši za par sekundi i čipovi ne predstavljaju zdravstveni rizik, a ako do njega i dođe vrlo lako se mogu izvaditi.
Cena čipa je oko 100 evra i u startap kompaniji Epicentar kažu da je to gotovo simbolična cena, ako se uporedi sa drugim gedžetima koji prate zdravlje i služe njegovom razvoju. Čip je već pod kožu ubacilo preko 6.000 ljudi u Švedskoj, i to samo tokom decembra, a kako su tamo nove mere na snazi i zabranjeno je kretanje na mestima na kojima se okuplja više od 100 ljudi bez kovid sertifikata, očekuje se da će broj ljudi koji ima čip znatno da se poveća.
Nisu samo kovid propusnice idealne za ove malene čipove, oni mogu da ponesu i drugi tip informacija - autobuske mesečne i sezonske karte, školske i poslovne ID kartice, kartice za teretanu, javne ustanove itd. U Švedskoj je čipovanje u ove svrhe gotovo svakodnevna stvar, a širom zemlje u različitim ustanovama pacijentima obolelim od posebnih bolesti, među kojima su i dementnost i drugi oblici poremećaja ponašanja, ovi čipovi pomažu da žive kvalitetnije i da se lakše pronađu, ako dođe do problema s orijentacijom ili gubljenjem.
Čip košta oko 100 evra, ugrađuje se za par sekundi i može da radi do 40 godina
Čipovi za zaposlene su, takođe sve popularniji u Švedskoj.
Moramo da napomenemo da ovo nema veze sa teorijama zavere o čipovanju ljudi zarad praćenja i drugih netačnih stvari o kojima se i dan-danas piše na internetu. Čipovanje je isključivo na dobrovoljnoj bazi i čipovi ovakve namene služe isključivo za obavljanje NFC prijave ili prikaza dokumenata i ni u jednu drugu svrhu.
Što se bezbednosti tiče stvari su prilično jasne - čip se ne može zloupotrebiti i nema mesta naučnofantastičnim teorijama zavere, jer čip nema bateriju, ne odašilje signal sam od sebe i nosi informacije isključivo koje stavite na njega. Čip ne skuplja podatke o zdravlju i ne može da deli bilo kakve informacije ni samostalno niti pomoću drugih uređaja. Ne pristupa lokaciji, ne može da prati osobu geolokacijski i nemaa mogućnost samostalnog spajanja na bilo koji drugi uređaj.