Sve više pametnih telefona u poslednjih nekoliko godina koristi staklo za kućište, smanjujući tako upotrebu plastike.
Sve je plastika, moglo bi se zaključiti okrenete li se oko sebe. Ipak, stvari se menjaju, pa je jednokratna plastika odnedavno na crnim listama. Ukoliko ste bili ove godine u Grčkoj na moru, mogli ste da primetite da najveći broj barova na plaži više ne koristi plastične čaše za piće i cevčice, već su u pitanju reciklirani materijali.
Zemlje sve više zabranjuju plastične kese. Čak 77 zemalja sveta donelo je neku vrstu potpune ili delimične zabrane plastičnih kesa. Iako su zabrane plastičnih kesa posebno popularne u Africi, većina od 32 zemlje koje su se umesto toga odlučile da naplaćuju porez za ograničenje upotrebe plastičnih kesa nalazi se u Evropi.
Zemlje u razvoju imale su veću verovatnoću da će prosto zabraniti određene vrste plastičnih kesa jer se više bave lošim upravljanjem plastičnim otpadom. Afrika je među njima najistaknutija jer nema snažan lobi proizvođača plastike.
Značajni izuzeci u trendu su Francuska, Austrija, Italija i - od 2022. Nemačka. Ove zemlje su zabranile određene vrste tankih plastičnih kesa i zahtevaju njihovu zamenu onima koje se mogu reciklirati, što je vrlo popularna vrsta zabrane plastičnih kesa u celom svetu.
Kina prednjači
Kina je zemlja koja je 2008. godine zabranila tanke plastične kese i istovremeno počela da primenjuju naplatu čvršćih kesa. Početkom 2020. godine Kina je najavila da će značajno proširiti svoje zakone u borbi protiv upotrebe plastičnih kesa, a prvi korak je zabrana svih kesa koje se ne mogu reciklirati u velikim gradovima do kraja 2020. godine, sa proširenjem na celu zemlju do 2022. godine.
U SAD-u i u Australiji još uvek nedostaju zabrane ili naknade za plastične kese u celoj zemlji, iako su ti zakoni primenjeni u nekim državama. Indija, koja takođe radi na novoj zabrani plastičnih kesa nakon što prethodni pokušaji nisu sprovedeni, stavila je planove na čekanje zbog COVID-19 pandemije.
Postoje kompanije koje plastiku koriste u neverovatnim količinama, iako se pojavljuju poslovni modeli u pojedinim zemljama u kojima po razne tečnosti možete doći sa svojom ambalažom.
Zabrinjavajući izveštaj
Fondacija Changing Markets objavila je izveštaj u kojem su imenovali i samim time postideli najveće svetske proizvođače plastičnog otpada. U izveštaju pod naslovom "Talking Trash: The Corporate Playbook of False Solutions"navodi se da uključene kompanije aktivno preduzimaju korake za ometanje i podrivanje zakonodavnih rešenja usmerenih na rešavanje globalne krize plastičnog otpada, što je bez presedana.
Konkretno, izveštaj je vrlo kritičan prema dobrovoljnim obavezama najvećih svetskih proizvođača plastike koji se koriste taktikama za skretanje pažnje i odlaganje rešenja dok istovremeno vladama i potrošačima daju prazna obećanja i lažna rešenja.
Od osam najvećih proizvođača plastike na planeti pet je američkih. Coca-Cola je proglašena kompanijom sa najvećom količinom korišćene plastike na svetu s 2,9 miliona tona plastične ambalaže proizvedene godišnje dok je njen najveći konkurent Pepsico na drugom mestu s 2,3 miliona tona.
Švajcarski Nestlé je na trećem mestu s 1,7 miliona metričkih tona. Slede Danone s 820.000 tona, P&G sa 714.000 tona, Unilever sa 700.000 tona, Colgate-Palmolive s 287.008 tona i Mars sa 184.000 tona.
Amerikanci šampioni
U izveštaju piše da je industrija u SAD uspela da krivicu za plastični otpad prebaci na potrošače i vlasti, a veće stope recikliranja navode se kao izgovor za proizvodnju još više plastike. U Japanu javnost još uvek nije svesna kako se plastični otpad iz zemlje izvozi ili spaljuje. Južna Amerika, a posebno Urugvaj, kritikovani su zbog drskog lobiranja industrije dok u Africi Keniju guši plastični otpad kompanija koje žele povećati svoju prisutnost na kontinentu.