U vremenu kada svi pričaju o Bitcoin novčićima i o tome koliko su neki izgubili ili nekad zaradili rešili smo da rešimo dilemu mnogih - šta znače koje oznake koje toliko spominjemo!
U aprilu 2022. Evropski parlament je započeo pregovore sa zemljama EU bloka o pravilima koja bi omogućila praćenje i identifikaciju prenosa kriptoimovine, a kako bi se sprečilo njihovo korišćenje tokom pranja novca, finansiranja terorizma i drugih zločina ili zloupotreba.
Istovremeno, potrebno je smanjiti i visoki stepen otpuštanja ugljen-dioksida u atmosferu koji kriptovalute na mnogobrojne načine stvaraju.
Možda će vas zanimati
-
Početak kraja? |
18.06.2022.
KRAH KRIPTO TRŽIŠTA: Propadaju banke, dele se brojni otkazi i Bitcoin sunovrat
![]()
Cilj novih pravila EU jeste da stvore pravnu sigurnost, podrže istinske inovacije, zaštite potrošače tj. korisnike i ulagače, ali i da osiguraju finansijsku stabilnost.
Ipak, dok EU radi, kao i naš bankarski sistem koji za sada ne prepoznaje niti priznaje kriptovalute, pre nego što se i sami upustite u svet kriptovaluta najpre saznajte šta su to kriptoimovina, kriptovalute, tokeni i stabilne kriptovalute.
Pre svega - kompletan kriptosvet zasnovan je na blockchain tehnologiji, pa nam valja odatle krenuti u objašnjavanje šta je šta u njemu.
Blockchain kao osnova svega
Iako blockchain mnogima zvuči komplikovano, osnova ove tehnologije je krajnje jednostavna. Prosto rečeno, blockchain je tip baze podataka, koji sadrži elektronsku kolekciju podataka sačuvanu na nekom računaru. Tipične baze podataka su uglavnom struktuirane u formatu tabela zarad jednostavnije pretrage i filtriranja podataka i čuvaju se na serverima sa moćnom hardverskom infrastrukturom - sa jakim hardverom laički rečeno. O popularnosti ove tehnologije ne treba mnogo pričati, dovoljno je pomenuti i da su najveći telekomunikacioni operatori krenuli da investiraju u blockchain i kriptovalute.
Nasuprot klasičnoj bazi podataka, blockchain skuplja podatke u grupe - blokove - koji sadrže skupove informacija. Blokovi poseduju određeni kapacitet, i kad se on popuni, blok se povezuje sa prethodnim blokom u nizu, formirajući lanac blokova - blockchain (eng. blok=block, lanac=chain), odakle potiče ime ove tehnologije. Sve nove informacije koje se dalje generišu pune novi blok, koji se dodaje na lanac, kada se napuni podacima.
Da biste dobro razumeli blockchain i kako on funkcioniše, najjednostavnije je pokazati na principu Bitcoin kriptovalute. Kao i svaka baza podataka, Bitcoin zahteva određeni broj računara na kojima će se čuvati njegov blockchain. Blockchain je bitan za Bitcoin zato što predstavlja bazu u kojoj se čuvaju sve Bitcoin transakcije ikad napravljene. Za razliku od klasičnih baza podataka Bitcoin blockchain je decentralizovan, što znači da veliki broj fizički udaljenih računara na svetu poseduje kopiju Bitcoin blockchain-a.
Iz ovoga sledi dalja priča.
Šta je to kriptoimovina
Za razliku od tradicionalnog bankarstva, kriptoimovina nema potrebu za centralnim registrom. To je digitalna imovina koja može da se koristi kao sredstvo razmene ili za različite tipove ulaganja, a zasniva se na tehnologiji decentralizovanog vođenja evidencije transakcija, koja omogućava sigurno beleženje transakcija putem mreže računara.
Iz razloga što su transakcije privatne ne odrađuje ih niti za njih garantuje bilo koja centralna banka ili neko javno telo tj. ustanova. Istovremeno, pojam "kripto" u nazivu sugeriše upravo sigurnost, budući da se radi o zaštiti kriptografijom.
Kriptovalute i Bitcoin
Prva kriptoimovina bili su Bitcoin novčići uvedeni 2008. godine, i to kao kriptovaluta. Bio je to alternativni način plaćanja valutama koje izdaje bilo koja centralna iliti glavna državna banka. Iako većina nas zna da nabroji samo nekoliko u svetu je do 2020. godine postojalo preko 5.600 različitih kriptovaluta!
Kriptovalute takođe omogućavaju kretanje novca van granica država, gde se ceo svet vidi kao jedinstveno tržište, čime se zaobilaze velike naknade za novac koji treba da se prenese iz jedne u drugu zemlju.
Šta su blockchain, Bitcoin, kriptovalute, tokeni, kriptoimovina i stablecoin - jasno i običnim rečima
Procenjena globalna vrednost kriptovaluta je 250 milijardi evra, što je još uvek relativno mali udeo u ukupnoj vrednosti novca u svetu. Ova generacija kriptoimovine uopšteno govoreći nema bazu u imovini s pripadajućom vrednošću, zbog čega Voren Bafet i odbacuje kriptovalute i celu kripto priču. Vrednost kriptov tržišta je često prilično promenjiva, što ograničava praktičnu upotrebu pretvarajući kriptoimovinu u oblik takozvanih rizičnih ulaganja, a ne u korisnu valutu.
Tokeni i stabilne kriptovalute
Tokeni su digitalno predstavljanje udela ili prava na određenu imovinu i predstavljaju noviju kriptoimovinu. Izdaju se za prikupljanje kapitala za nove preduzetničke projekte ili startapove.
Uvođenje novih proizvoda poput stabilnih kriptovaluta (stablecoins) mogao bi biti stabilniji način plaćanja, jer je njihova vrednost potkrepljena stvarnom imovinom, pa one donose nove mogućnosti za inovacije i šire korišćenje. Uz to se, međutim pojavljuju i veće pretnje, smatraju u Evropskom parlamentu.
Još neka pitanja - tu smo za vas!
Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.
