Saznajte zašto izvršni direktor hrvatske IT kompanije ne želi da ga cenzurišu, kako se naši programeri porede sa svetom, ali i šta ih je privuklo da dođu u Beograd.
Q Agency, jedna od najbrže rastućih IT kompanija u regionu, nedavno je otvorila svoju kancelariju u Beogradu. Koliko je dobra u izradi raznih softverskih rešenja najbolje govori podatak da je Peakon svrstao među najboljih 5% IT kompanija na svetu, kao i da je Clutch, vodeća svetska istraživačka agencija za rangiranje IT kompanija, uvrstio među 15 najboljih. Takođe je dve godine zaredom proglašena za najboljeg poslodavca u Hrvatskoj u kategoriji srednjih preduzeća.
SmartLife već neko vreme prati rad ove kompanije i svaki put kada smo je spominjali u pitanju je bila neka velika vest. Bilo da je u pitanju aplikacija koja lekarima daje uvid u stanje pacijenata, aplikacija za spajanje donora i pacijenta ili osnaživanje Google Flutter zajednice, Q Agency se zaista istakao na tržištu i stekao reputaciju kao poslodavac koji neke stvari radi potpuno drugačije od drugih i izuzetno vodi računa o zaposlenima.
Na pitanja zašto su rešili da dođu u Srbiju, šta je budućnost IT-a i kako stići do uspeha, za SmartLife je odgovarao Filip Ljubić, izvršni direktor kompanije Q Agency.
Sve veći broj IT firmi koje se bave razvojem softvera u različitim oblastima uspešno posluje u Srbiji i zemljama regiona. Osim "buma" u IT oblasti kod nas i u regionu, utisak je da je Balkan postao razvojni IT centar Evrope i sveta. Mnogobrojne velike kompanije otvorile su svoja predstavništva ovde i jasno je da nešto radimo dobro, tj. da im odgovara poslovanje u ovom delu sveta. Šta mislite da je doprinelo tome - kvalitet obrazovanja, talenat ljudi odavde, neka posebna želja za uspehom, povoljni uslovi poslovanja ili nešto sasvim drugo?
Mislim da nema prevelike razlike između ostatka sveta i ovog dela sveta. Mladi ljudi u zapadnom svetu završe fakultet, krenu da rade kao programeri, nakon šest meseci dobiju ponudu od druge firme, gde već postaju lead-ovi, pa postaju konsultanti, a za dve i po godine postaju menadžeri i više uopšte ne rade development. Jako mali broj ljudi na zapadu zapravo želi da radi development, jer je takav manjak resursa da svi jako brzo napreduju, zbog čega su počeli da se okreću drugim delovima sveta, ali to nije samo Balkan. Isto je i u Poljskoj, Češkoj, bivšem Sovjetskom savezu - to su sve fantastična tržišta gde IT firme cvetaju - a ovo što se kod nas dešava je trend svuda u svetu.
Iako smo kulturološki bliže zapadu, činjenica je da smo mnogo manji od zemalja bivšeg Sovjetskog saveza - Ukrajina ima više od 200.000 IT stručnjaka, što Hrvatska i Srbija kad se spoje neće nikada imati - pa ne bih rekao da smo mi centar developmenta za Evropu ili Ameriku, mislim da smo samo jedan mali točkić u tom sistemu.
Šta bi moglo da promeni to - da zaista postanemo centar IT sektora u svetu - da li je to uopšte moguće?
Teško, konkurencija je jako velika, a internet čini svet globalnim - danas bilo ko uz pomoć tutorijala, YouTube-a i čitanjem knjiga može postati dobar ako to zaista želi, pa mislim da će biti veoma teško nametnuti se.
Ono što nas čini drugačijim jeste da su ovde ljudi dosta pragmatični i praktični. Činjenica je da ćemo se mi lakše snaći nego neki drugi narodi, a to je u IT-u jako važno. Stalno nailaziš na problem i moraš ga nekako zaobići. Ako si stvarno kreativan - a ljudi sa ovih prostora su kroz istoriju postali kreativni da bi preživeli - onda ćeš biti dobar u tom poslu. Mi po kvalitetu jesmo iznad proseka, ali velika firma koja želi da otvori development centar i zaposli 5.000 ljudi će pre otići u Poljsku nego u Hrvatsku ili Srbiju, jer je Poljska mnogo veće tržište i veća zemlja. Dakle, mislim da nikada nećemo postati Meka i Medina, ali da nas ljudi više cene u proseku, to jeste, to vidim svaki dan.
Nedavno je vaša kompanija otvorila vrata programerima i IT-jevcima u Srbiji. Otkud odluka da dođete ovde i šta je doprinelo tome?
Morali smo početi da se širimo na neka druga tržišta. Mi nismo u Srbiju došli zbog biznisa - uopšte nemamo klijente u Srbiji, ali ni u Hrvatskoj - već zbog kvalitetnih i dobrih ljudi. Činjenica je da se taj sektor u Srbiji jako brzo razvio, pa ovde ima jako ozbiljnih firmi i pojedinaca koji rade ozbiljne stvari. Zbog toga nam je bila zanimljiva Srbija, ali i zbog blizine, istog jezika i slične kulture.
Došli ste u ekonomski vrlo nestabilnom trenutku zbog celokupne situacije u svetu. Videli smo da, dok su mnogi drugi sektori zakazali, IT je napredovao. Šta je to što su iz nedavnih događaja mogle da nauče IT kompanije? Kako su oni uticali na njihov razvoj ili pravac kretanja?
U javnosti postoji iskrivljena slika da je korona pomogla IT firmama, mislim da definitivno nije, sigurno je bilo puno teže nego pre. Međutim, to jeste sektor koji sam po sebi raste. Mi smo imali dve paralelne stvari - imali smo koronu, ali i one zemljotrese u Hrvatskoj, što je izazvalo psihozu u narodu. Ipak, uspeli smo da se skockamo i iz toga izađemo jači i ujedinjeniji, jer smo bili prisiljeni da pokrenemo neke stvari koje inače ne bi pokrenuli. Počeli smo da se bavimo ljudima i komunikacijom, počeli smo da snimamo videe i ljude obaveštavamo o tome šta se dešava i gde idemo - postali smo izuzetno transparentni pred ljudima. Sigurno je da danas ne bi bili tu gde jesmo da svega toga nije bilo, jer smo naučili koliko je bitno biti transparentan sa ljudima i koliko je važna komunikacija. Iako ćemo ove godine dovesti 200 novih ljudi, mi nećemo izgubiti na koheziji - i dalje smo jednako ujedinjeni, a ljudi su jednako zadovoljni kao pre. Ako se ne desi neki apokaliptični scenario, mislim da ćemo se mi kao firma snaći. Kako će se drugi nositi sa krizom koja dolazi? Mislim da će veći preživeti, manji će postati još manji, neke će preuzeti, a neki će propasti.
Da li će IT uprkos svemu ostati zanimanje budućnosti i da li je ta budućnost uopšte predvidiva?
Ako svet bude nastavio da se razvija u ovom smeru u kom se razvija, siguran sam da će potreba za IT-em biti sve veća i veća. Mi i dalje imamo užasno puno industrija i sektora koji tek treba da se digitalizuju. Na primer, bankarstvu tek prestoji velika industrijska revolucija, a iako su krenuli ka tome pre 10-ak godina, mislim da nisu ni blizu toga gde bi hteli da budu. Slična je situacija i u drugim industrijama. Ako pogledaš automobile pre pet ili šest godina, najobičniji kineski tablet je imao više funkcija i veći ekran od onog koji dobiješ u BMW 5-ici koju si platio 100.000 evra. Tako da, sve industrije koje možeš da zamisliš tek treba da se podignu na viši nivo, a za to je potrebna radna snaga u IT-u. Nisu to samo developeri, to su i dizajneri, UX, biznis analitičari, itd. - postoji 20 ili 30 različitih stručnjaka koji se bave time. Tako da mislim da će biti jako dobro IT firmama u sledećih 20 godina.
S obzirom na to da se programeri i IT inženjeri bave zanimanjem koje je veoma traženo i odlično plaćeno, šta je to što može da napravi promenu, tj. da učini da se oni osećaju bolje, a samim tim budu još kreativniji i opušteniji dok rade? Ovo se odnosi i na Q Agency - šta vi radite kako biste privoleli programere da dođu kod vas?
Mi smo to stvarno razvili u jednu pravu nauku. Napravili smo dokument koji danas ima oko 150 strana, a na svakoj od tih strana postoji jedna ili dve inicijative kojima se bavimo. Kada se to sabere, imamo preko 200 inicijativa i internih projekata koji služe baš za to - da se ljudi na poslu osećaju dobro, da su dobro povezani, da znaju koja je neka šira slika firme, da imaju neko svoje mesto pod suncem i svoj karijerni put. Mogu nabrojati one najveće:
Imamo nešto što se zove Performance Management, gde smo podelili sve nivoe u sedam grupa i gde se za svaku osobu tačno zna šta ta osoba mora da uradi kako bi napredovala. Imamo transparentne plate - ne zna se tačno koliku neko ima platu, ali se zna od-do u zavisnosti od pozicije i tehnologije. Time izbegavamo priče po hodnicima i ljubomoru. Imamo puno komunikacijskih inicijativa, gde se mi trudimo da ljudi što više znaju šta se dešava u firmi. Imamo svoju internu društvenu mrežu (Jenz), gde se svaki dan objavljuje hrpa nekih informacija - ko od klijenata dolazi, koji smo novi projekat dobili, koje edukacije organizujemo. Zaista radimo sve da bi ljudi bili zadovoljni - u najširem smislu - a ne samo da imamo ping pong, pikado i besplatan kornfleks u kancelariji, nego da ti ljudi osećaju da se njima neko bavi.
Koliko veliki projekti znače programerima, šta oni dobijaju radom na njima? Kakva su iskustva Q-a, na kojim projektima zaposleni vole više da rade - sa velikim imenima iz industrije ili nekim novim, kojima mogu možda i više da pomognu svojim idejama?
Sve zavisi od čoveka. Neko jako voli mali sistem i porodičnu atmosferu, neko voli korporativni sitem, gde može napredovati u nedogled, ali svako bira ono što misli da mu najbolje leži. Mislim da je kod nas stvarno dobro što smo kombinacija ta dva sveta, jer smo ozbiljna i velika firma, radimo na ozbiljnim projektima, a u isto vreme se jako trudimo da zadržimo tu kulturu startapa - kod nas su ljudi izuzetno opušteni, svako je sa svakim na ti, svaki student može doći do mene kao izvršnog direktora i razgovarati o bilo čemu, odigrati stoni fudbal - nemamo tu hijerarhiju tipičnu za svet, gde firme imaju preko 400 zaposlenih.
Koliko je to teško balansirati?
Dosta teško. Na primer, ja na toj našoj društvenoj mreži odgovorim nešto šaljivo, a onda mi ljudi kažu "velika je firma, ti si CEO, ne možeš se tako zezati". Koja je onda poenta? Ako ću početi sebe da cenzurišem kao CEO, onda ćemo se pretvoriti u nekakvu bankarsku instituciju, gde je sve strogo i gde su ljudi napeti. Ako se ja zezam kao CEO i imam neformalniji pristup - to je poruka i drugima da je to firma koja takve stvari
odobrava, gde je normalno da svako bude svoj.
Šta je to što će Q raditi da ostane prepoznatljiv i drugačiji od ostalih na tržištu?
Imali smo jednu radionicu koja je trajala dva dana, na kojoj smo se bavili baš tim pitanjem. Zaključili smo da je nama jako važno da inspirišemo druge. Voleo bih da nastavimo da imamo puno inicijativa koje drugi nemaju, da za pet godina na tržištu budemo i dalje prepoznatljivi kao kreativna firma koja radi sve drugačije i koja inspiriše druge da rade isto.
Šta je to što bi ti kao CEO velike kompanije poručio mladima koji žele da se bave IT-em? Da li imaš neki savet na šta bi trebalo da se fokusiraju i šta je po tebi gubljenje vremena?
Prvi filter je da li nekoga to zaista zanima. Ako ga zanima, mislim da je izuzetno važno biti vredan, marljiv, puno se odricati, biti disciplinovan i učiti puno. Danas je sve dostupno i neko ko će žrtvovati svoje vreme izuzetno brzo može napredovati, što nikad u istoriji nije bilo moguće. Možeš postati vrhunski senior za pet godina, a nekada nisi mogao za pet godina postati vrhunski majstor za violine - trebalo ti je 40 godina, a još si morao imati sreće da te primi Stradivari.
Lako je gledati Netflix i izlaziti sa prijateljima po klubovima, kojih ima puno u Beogradu, baviti se sportom i ulagati u svoj duh. To je sve lepo i deo mladosti, ali treba povući neku zdravu granicu i stvarno raditi. Ne mogu zamisliti da se nekom, ko je stvarno ambiciozan, disciplinovan i želi da radi više od drugih, to ne vrati. Sve se svodi na provedene sate - ako ja igram tenis tri puta nedeljno, a moj drug jednom, za godinu dana on više neće moći da igra sa mnom, biću bolji od njega.
Još jedna stvar. Na kraju dana, nakon prvih par godina, veliki deo stvari se u životu svede na socijalnu inteligenciju, interakciju i integritet - niko ne želi da radi sa nekim ko nije fer, ko neće pomoći. Ljudi moraju u celom tom procesu da ulažu generalno u sebe, a ne samo da budu stručni u jednoj stvari. Pogotovo kada dođu na više pozicije, gde moraš posedovati veštine sa ljudima, imati neku širinu, biti elokventan, znati kako dinamika tima funkcioniše i kako motivisati svoj tim. Dakle, treba raditi i ulagati puno više od drugih, ali da si sa dve noge u dva sveta - i u IT-u, ali i u ovom drugom, jer će taj drugi u nekom momentu karijere postati izuzetno važan. Niko od klijenata ne želi da ode na večeru sa nekim ko je fantastičan developer, a nema nekog sadržaja iza toga.