Ekonomisti sa prestižnih univerziteta u Pensilvaniji i Bostonu matematički su dokazali neizbežnost tržišne krize uzrokovane masovnim uvođenjem veštačke inteligencije. Prema njihovom istraživanju, kompanije širom sveta upadaju u takozvanu "zamku automatizacije" koja na duge staze uništava samu suštinu biznisa.
Logika je surova. U pokušaju da smanje troškove otpuštanjem radnika, preduzeća zapravo oduzimaju prihode sopstvenim potrošačima.
Iako AI na početku povećava profit jer je jeftiniji od ljudi, istraživači ukazuju na skrivenu pretnju. Otpušteni radnici prestaju da kupuju dobra i usluge, što dovodi do pada ukupne potražnje na tržištu.
Na kraju, sve kompanije trpe gubitke, uključujući i one koje su prve sprovele automatizaciju.
Ovo je klasična "dilema zatvorenika". Svaka firma pojedinačno ima motiv da otpusti radnike kako bi uštedela, ali kolektivno svi gube jer tržište ostaje bez kupaca. Samoregulacija ovde ne pomaže - čak i ako vlasnici vide da kriza dolazi, niko ne želi prvi da prestane sa automatizacijom jer bi odmah izgubio trku sa konkurencijom.
Istraživanje je pokazalo da čak ni univerzalni osnovni dohodak ne rešava koren problema, već samo ublažava simptome. Jedino rešenje koje matematički "pije vodu" jeste porez na automatizaciju.
Ideja je da se za svakog zamenjenog radnika uvede taksa koja bi naterala kompanije da uračunaju štetu koju nanose tržištu. Taj novac bi se potom koristio za prekvalifikaciju radnika, čime bi se stvorio krug u kojem se ljudi vraćaju na posao, a kupovna moć društva ostaje stabilna.
