TCP/IP protokol (Transmision Control Protocol) koji omogućava komunikaciju izmedju dva ili više računara i bez koga se ne može zamisliti "izlaz" na Internet, ovih dana obeležava dvadeset i pet godina svoga postojanja.
Skup protokola, koji se još naziva i Internet protokol, nastao je pod okriljem američke vladine agencije za napredna istraživanja (DARPA), ali je igrom slučaja vremenom postao osnova javne i globalne Internet mreže. Istraživanja su započeta 1970. godine, u saradnji sa nizom vodećih američkih univerziteta.
Glavna zamisao bila je da se stvori mreža sposobna da izdrži nuklearni napad. Ako Sovjetska Unija lansira prvu raketu, mreža bi imala olakšanu komunikaciju. Dizajn ove mreže imao je nekoliko drugih potreba, najvažnija od njih bila je sposobnost da se radi nezavisno od bilo koje centralizovane kontrole. Prototip ovog sistema (nazvan ARPANET) je baziran u ogromnom delu na istraživanja koja su uradjena 1962 i 1963.
Danas, TCP/IP se koristi za mnoge namene, a ne samo za internet komunikaciju. Na primer: Intranet mreže se često izgradjuju koriscenjem TCP/IP. U takvim okruzenjima, TCP/IP može ponuditi značajne prednosti nad drugim mrežnim protokolima. Na primer: TCP/IP radi na različitim hardverskim i operativnim sistemima. Korišćenjem TCP/IP može se brzo i lako kreirati heterogena mrežu koja povezuje Mac, IBM kompatibilne, velike računare, Sun Unix servere, MIPS mašine... Svaki od ovih može komunicirati korišćenjem zajedničkog dela protokola.
Do sada je izašlo četiri varijante ovog protokola: TCP c1, TCP v2, te kombinacija TCP v3 i IP v3, koja je predstavljena proleća 1978. godine. Četvrta verzija TCP/IP-ja je standard koji je u upotrebi i danas.
Potpun prelazak mreže ARPANET na TCP/IP je obavljen 1. januara 1983. godine, što označava i početak masovne primene ovog protokola.
(MONDO)
Skup protokola, koji se još naziva i Internet protokol, nastao je pod okriljem američke vladine agencije za napredna istraživanja (DARPA), ali je igrom slučaja vremenom postao osnova javne i globalne Internet mreže. Istraživanja su započeta 1970. godine, u saradnji sa nizom vodećih američkih univerziteta.
Glavna zamisao bila je da se stvori mreža sposobna da izdrži nuklearni napad. Ako Sovjetska Unija lansira prvu raketu, mreža bi imala olakšanu komunikaciju. Dizajn ove mreže imao je nekoliko drugih potreba, najvažnija od njih bila je sposobnost da se radi nezavisno od bilo koje centralizovane kontrole. Prototip ovog sistema (nazvan ARPANET) je baziran u ogromnom delu na istraživanja koja su uradjena 1962 i 1963.
Danas, TCP/IP se koristi za mnoge namene, a ne samo za internet komunikaciju. Na primer: Intranet mreže se često izgradjuju koriscenjem TCP/IP. U takvim okruzenjima, TCP/IP može ponuditi značajne prednosti nad drugim mrežnim protokolima. Na primer: TCP/IP radi na različitim hardverskim i operativnim sistemima. Korišćenjem TCP/IP može se brzo i lako kreirati heterogena mrežu koja povezuje Mac, IBM kompatibilne, velike računare, Sun Unix servere, MIPS mašine... Svaki od ovih može komunicirati korišćenjem zajedničkog dela protokola.
Do sada je izašlo četiri varijante ovog protokola: TCP c1, TCP v2, te kombinacija TCP v3 i IP v3, koja je predstavljena proleća 1978. godine. Četvrta verzija TCP/IP-ja je standard koji je u upotrebi i danas.
Potpun prelazak mreže ARPANET na TCP/IP je obavljen 1. januara 1983. godine, što označava i početak masovne primene ovog protokola.
(MONDO)