Od ABBA-e do računara, pročitajte kako je CD srušio ploče i kasete i otvorio vrata digitalnoj eri muzike.

Prvi komercijalni CD odštampali su inženjeri u fabrici Poligram (Langenhagen, Nemačka), 17. avgusta 1982. godine, a u pitanju je bio album “The Visitors” grupe ABBA. Iako je album izašao krajem 1981, upravo on je izabran kao simbolična prekretnica - razgraničenje sa analognim pločama i kasetama i ulazak u digitalnu eru zvuka. Taj trenutak označio je početak formata koji će decenijama oblikovati muzičku i računarsku industriju.

Ideja o CD-u "kuvala" se još tokom sedamdesetih. Kompanije Philips i Sony paralelno su radile na sopstvenim tehnologijama digitalnog audio diska. Philips je imao prototip CD plejera i želeo je da postavi međunarodni standard, dok je Sony razvijao napredne metode kodiranja i ispravljanja grešaka. Nakon što je Philips 1979. u Japanu prikazao svoj prototip, dve kompanije su udružile snage i formirale radnu grupu koja je definisala tehnologiju i specifikacije budućeg CD-a.

Crvena knjiga

Izvor: Food Impressions / Shutterstock.com

U toj saradnji donete su ključne odluke: prečnik diska od 120 mm i maksimalno trajanje od nešto više od 74 minuta - dovoljno da stane čitava Betovenova "Deveta simfonija", što je u to vreme smatrano važnim kulturnim kriterijumom.

Disk je zahtevao laser za čitanje digitalnih podataka zapisanih na površini, uz EFM (eight-to-fourteen modulation) za efikasno skladištenje i CIRC (Cross-Interleaved Reed-Solomon Code) za ispravljanje grešaka. Tako je nastao "Red Book" standard, završen u junu 1980, koji je postao osnova za ceo audio CD ekosistem.

Kada su CD-ovi stigli na tržište, doneli su čist i postojan zvuk, bez pucketanja i šuma "vinila". Uz to su omogućili preskakanje pesama, ponavljanje bez habanja i jednostavnije korišćenje - nešto što je potpuno odvojilo digitalni format od analognih prethodnika.

Početkom osamdesetih na tržištu se pojavilo nekoliko stotina albuma na CD-u, a plejeri su stizali u prodavnice širom sveta. Iako su mnogi sumnjali u skupu novotariju, prodaja je ubrzo eksplodirala. U SAD-u je 2000. godine prodato skoro 943 miliona CD albuma - istorijski rekord.

Žuta knjiga

Izvor: MZinchenko / Shutterstock.com

Uticaj CD-a brzo se proširio izvan sveta muzike. Godine 1985. uveden je "Yellow Book" standard za CD-ROM, koji je omogućio čuvanje softvera i podataka. Tri godine kasnije, ISO 9660 standard dao je univerzalnu strukturu direktorijuma i fajlova, pa su CD-ovi postali zajednički jezik računara bez obzira na operativni sistem. Upravo ta prenosivost učinila ih je osnovnim alatom u ličnom i poslovnom računarstvu.

Devedesetih su CD rezači i diskovi na koje se može snimati omogućili ljudima da prave sopstvene muzičke kompilacije i lične arhive, pretvarajući format i u medij za distribuciju i u alat za čuvanje podataka.

Skoro čitavu deceniju je instalacija programa, drajvera pa i samih operativnih sistema bila nezamisliva bez CD-ROM-a. Danas su streaming i digitalni download preuzeli primat, ali CD i dalje ima posebno mesto kod muzičkih entuzijasta zbog kvaliteta i trajnosti. U svetu računara diskovi su skoro nestali iz svakodnevne upotrebe, ali optički drajvovi i dalje služe za pokretanje starog softvera i arhiva.

Zanimljivo, uprkos ogromnoj popularnosti koju je CD uživao tokom godina, početkom 2023. godine je prodaja gramofonskih ploča premašila popularni digitalni format.

Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.