Ovo pokazuje istraživanje i analiza komentara čitalaca na pojedinim informativnim novinaskim sajtovima i njihovim Facebook stranicama.
Internet prostor Srbije je preplavljen govorom mržnje, a postojeći mehanizmi zaštite i prevencije gotovo da nemaju nikakve efekte i ostavljaju žrtve takve komunikacije nezaštićenima, rečeno je na predstavljanju publikacije "Anonimna mržnja - mehanizmi zaštite od govora mržnje na internetu", čiji je autor Beogradski centar za ljudska prava.
I dok na internet portalima postoji određena vrsta moderiranja komentara, to najčešće nije slučaj na društvenim mrežama, gde se neretko pojavljuju pozivi na diskriminaciju pripadnika različitih verskih i nacionalnih zajednica, kao i osoba drugačije seksualne orijentacije, rekli su govornici u beogradskom Medija centru, koji je preneo detalje sa konferencije za novinare.
Godišnja analiza, koju je u saradnji sa Centrom za nove medije "LIBER", sproveo Beogradski centar za ljudska prava, odnosila se na komentare čitalaca pojedinih informativnih sajtova. Istraživanje je, takođe, obuhvatilo i reakcije na vesti koje su navedeni mediji postavljali na svojim Facebook stranicama.
Tatjana Vehovec iz Centra za nove medije "LIBER", ističe da je za vreme jednogodišnje analize govora mržnje na društvenim mrežama, utvrđeno 1.933 slučaja u kojima je upotrebljen ovakav vid komunikacije kao reakcija na vesti postavljene na fejsbuku.
"Mediji nisu koristili raspoložive opcije na ovoj društvenoj mreži kako bi obrisali komentare koji su sadržali govor mržnje. Istovremeno smo utvrdili da postoje ‘botovi’ iz drugih država, čiji je zadatak da podstiču netrpeljivost preko društvenih mreža, ukoliko bi komunikacija bila civilizovana", rekla je Vehovec.
Jedan od autora publikacije, Dušan Pokuševski iz Beogradskog centra za ljudska prava, kaže da u Srbiji postoji različita percepcija govora mržnje, te da ljudi često mešaju ovaj pojam sa najobičnijim vređanjem.
On upozorava da nedostatak adekvatnih mehanizama doprinosi širenju ovakvog vida komunikacije na internetu i da nekažnjivost govora mržnje, ohrabruje pojedine ljude da je upotrebljavaju.
"Neko će se pronaći pozvan da, nakon što prepozna nešto ‘negativno’ o čemu se pisalo, sam preduzme mere kako bi to zaustavio. Iako smo Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal podneli četiri krivične prijave, prvu u aprilu mesecu, i dalje izostaje konkretna reakcija. Stoga smo ustanovili, uzimajući u obzir vreme koje je prošlo, da krivični postupak ne može služiti kao efikasan način zaštite", ističe Pokuševski.
On je dodao da se, za razliku od Tužilaštva, institucija Poverenika za zaštitu rodne ravnopravnosti pokazala kao revnosnija u postupanju povodom prijava za govor mržnje.
"Poverenik je efikasan mehanizam zaštite. On se trudi da reaguje u smislenom roku i da spreči pojavu govora mržnje. Ono što, međutim, slabi taj mehanizam je situacija kad se pritužba podnosi protiv osobe čiji se identitet ne može utvrditi. Tada je i sam Poverenik prinuđen da podnese krivičnu prijavu", rekao je Pokuševski, naglašavajući da su ovoj instituciji podneli šest pritužbi za govor mržnje, od kojih su se upravo dve odnosile na osobe čiji je identitet bio nepoznat, dve na urednike medija, a ostatak na nosioce javnih funkcija.
