Slovenija, Hrvatska i Bugarska ostavile su Srbiju po izuzetno važnom parametru daleko iza sebe!
Iako je RATEL krajem 2021. godine objavio da su domaći operatori po svom kvalitetu na evropskom nivou novi izvešaj Open Signal kompanije, koja se bavi analizom i ispitivanjem globalnog tržišta telekomunikacija, otkriva da Srbija, ipak, nije na nivou svojih okolnih balkanskih zemalja kad je u pitanju brzina preuzimanja sadržaja sa interneta.
5G mreže uticale su na drastično povećanje brzina mobilnih mreža širom sveta i mada se razvijaju izuzetnim tempom u poslednjih godinu i po, one su i dalje u početnom stadijumu razvoja - na primer, u Srbiji prvu 5G mrežu očekujemo najranije sredinom 2022. godine, ako i tad!
Istraživanje Open Signal kompanije bazira se na podacima o brzini preuzimanja preko mobilnih mreža pre i po uvođenju 5G mreža u svetu.
Prema tim podacima izveštaj koji je javno dostupan pokazuje da su se brzine preuzimanja (download) podataka preko mobilnih mreža značajno povećale svuda u svetu, posebno u zemljama u kojima su 5G mreže već uvedene.
Pandemija korone omogućila je operatorima mobilne telefonije da postanu još značajniji oslonac korisnika širom sveta kad je internet u pitanju i dovela do situacije da svi korisnici više i intenzivnije koriste mobilne mreže kako za zabavu, posao, tako i za odmaranje i relaksaciju. Ekspanzija je zabeležena u sim servisnim domenima - video pozivi, surfovanje internetom, korišćenje video konferencija i učenja na daljinu, strimovanja muzike i videa, ali i korišćenje aplikacija za vežbanje, opuštanje, igranje igara i korišćenje IM aplikacija.
5G je najviše transformisao najveća tržišta, gde su te mreže prvo i uvedene - Kina, SAD, Južna Koreja, Velika Britanija, Nemačka, Švajcarska i Australija. Prvi put u istoriji mobilnih mreža probijena je barijera od 100 Mbps po brzini preuzimanja preko mobilne mreže, i to u Južnoj Koreji, gde je prosečna brzina preuzimanja na mobilnim mrežama 129,7 Mbps, što je neverovatan skok u poređenju sa 52,4 Mbps pre uvođenje 5G mreža.
Provajderi mobilne telefonije nisu radili samo na uvođenju 5G mreža, nego ih je aktuelna situacija pogurala da brže i snažnije obnavljaju mreže, ulažu u novu infrastrukturu i proširuju kapacitete 3G i posebno 4G mreže, pa je internet značajno bolji u gotovo svim zemljama bez obzira na to da li su one uvele 5G ili to tek planiraju da urade.
Srbija je tako za dve godine napredovala sa 21,5 na 32,1 Mbps po brzini preuzimanja preko mobilnih mreža, što je unapređenje download brzine od preko 40%, ali su druge zemlje regiona napredovale drastično više. Recimo Hrvatska je na samom svetskom vrhu - sa 26,7 stigla je na 54,5 Mbps (ali u Hrvatskoj postoje komercijalne 5G mreže). Slovenija je odmah iza - sa 22,9 skočila je na 40,6 Mbps prosečno, a Bugarska je između ove dve zemlje s napretkom od 22,5 na 47,6 Mbps. Mađarska i Albanija su na nivou Srbije, a Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija nisu obuhvaćene istraživanjem.
Da je napredak Srbije bio skroman za dve godine govori i podatak o tome da je naša zemlja sa rastom download brzine preko mobilnih mreža od 10,6 Mbps zauzela tek 41. mesto na listi napretka zemalja po tom kriterijumu.