Na zvaničnoj stranici i dalje stoji da je kompanija posvećena proveravanju informacija koje se dele na platformama Facebook i Instagram, ali tužba koju je podneo novinar Džon Stosel otkriva drugačiju priču.
Nakon što nas je dugo uveravao da se informacije podeljene na platformi proveravaju, Facebook je nedavno priznao da proveravanje činjenica (Fact-Checking) i nije tako savršeno.
Na zvaničnoj stranici i dalje stoji da je kompanija posvećena proveravanju informacija koje se dele na platformama Facebook i Instagram, ali tužba koju je podneo novinar Džon Stosel otkriva drugačiju priču.
Tako se saznalo da je borba protiv lažnih vesti zapravo farsa, a sve je počelo nakon što je Stosel objavio video o požarima i globalnom zagrevanju.
U pitanju je sadržaj u kojem učesnici globalno zagrevanje niti osporavaju, niti potvrđuju, već uopšteno pričaju o šumama i o tome kako bi tehnologija mogla da pomogne u rešavanju problema.
Science Feedback, koji proverava činjenice za kompaniju Facebook (ili Meta), je video označio kao neistinit, ili kao onaj kojem fali kontekst. Problem je bio „ton“, što znači da svako može da raspravlja o globalnom zagrevanju koliko god hoće, samo ne sme da kaže da je u pitanju katastrofa koja će nas na kraju i uništiti.
Stosel je napravio video u kojem kaže da su za požare u Kaliforniji krivi loši postupci vlade, što je Facebook obeležio kao „netačno“. Uz post je objavljen i navodni citat „Za požare je odgovorna vlada, ne klimatske promene“. Novinar u tužbi tvrdi da to nikada nije rekao i ističe da u videu jasno stoji da klimatske promene pogoršavaju ovakve situacije, ali da je neodgovorno ponašanje vlade trenutno značajniji faktor.
Facebook je nakon ovoga umanjio Stoselov domet na platformi, čime ga je lišio većeg broja čitalaca, a krivicu je svalio na Science Feedback. Ovo nije prvi put da se neka vest označi kao „lažna“, a da eksperti nakon toga potvrde suprotno. Vesti su nakon toga „oslobađane“, ali prekasno da bi ikome više bile važne.
Ovo je druga strana medalje priče o lažnim vestima – u početku se uglavnom raspravljalo o tome kako da se stane na put širenju dezinformacija, pa niko nije razmišljao da bi moglo da se dogodi da se istinite priče označavaju kao lažne, samo zbog toga što se nekome nije dopao ton.
Sistemi za proveravanje činjenica nisu oslobođeni predrasuda, jer na ovom svetu ništa nije savršeno. U pitanju su izgleda samo korisni alati uz pomoć kojih se Facebook oslobađa odgovornosti. Facebook je ipak privatna kompanija, te na kraju može da tvrdi da su zabrane pod sumnjom da se u postu dele laži, samo „privatno mišljenje onih koji su činjenice proveravali“.
Širenje dezinformacija jeste ozbiljan problem, pa se sve više platformi uključuje u borbu protiv lažnih vesti. Inicijative imaju za cilj da mlađe generacije edukuju o načinima na koje se prepoznaje tačnost informacija koje se dele, jer se zaključilo da starije generacije lako šire dezinformacije.