House of the Dragon je odlična serija - pitanje je samo da li je HBO uspeo da ponovo zainteresuje gledaoce.
Prethodna dva meseca su nam donela možda i dve najisčekivanije serije ove godine - The Lord of the Rings: The Rings of Power i House of the Dragon. Recenziju serije smeštene u Tolkinov univerzum smo objavili prošle nedelje, a sada je došlo vreme na Kuću zmaja.
Očekivanja koja su gledaoci imali pre premijere najskuplje serije svih vremena su bila potpuno suprotna od onoga što su mnogi očekivali od serije rađene po knjigama Džordža R. R. Martina, pogotovo nakon finalne sezone Igre prestola - Amazon-u je za uspeh bilo potrebno samo da se drži priče koja je pola veka osvajala čitaoce, dok se činilo da HBO zbog apatije gledalaca pred sobom ima nemoguć zadatak, bez obzira na izvorni materijal.
Nadamo se da nam nećete zameriti, ali upravo je poznavanje izvornog materijala nešto po čemu se ova recenzija razlikuje od prethodne. Iako smo bili potpuno kompetentni da ocenjujemo Prstenove moći, Martinove knjige nismo čitali, pa u ovom tekstu nećemo moći da damo tu dodatnu dimenziju, jer ne znamo da li je išta izmenjeno u odnosu na Vatru i krv. Naše shvatanje serije Kuća zmaja se isključivo bazira na onome što smo mogli videti na ekranu, a odmah vam možemo reći da je bilo izuzetno teško skinuti pogled sa istog.
"Nisam očekivao ništa, a opet sam razočaran", poznata fraza iz serije Malkolm u sredini, ovde apsolutno nije primenjiva. Zaista nismo očekivali ništa, ali dobili smo pravo malo remek delo i podsetnik zašto smo se prvi put zaljubili u Igru prestola - drama, intrige, spletke, ambicije, politika, ubistva, šokantne scene, zapleti i raspleti - i zašto su prve četiri sezone te serije predstavljale vrhunac ovog serijala. U nastavku pročitajte kako smo videli seriju Kuća zmaja.
