Na Mesecu povremeno dolazi do potresa, od koji bi neki mogli da budu izuzetno jaki i sa velikim posledica, što bi u budućnosti moglo da ugrozi dalja istraživanja tog Zemljinog satelita
Zemljin Mesec se smanjuje stotinama miliona godina unazad, a to bi moglo da postane problem za potencijalnu lokaciju koju je NASA razmatrala za svoju buduću misiju na Mesec. Smatra se da u toj oblasti postoje zalihe vode koje bi mogle da održavaju život.
Novo otkriće, međutim, navodi da je ta oblast bila pod uticajem seizmičke aktivnosti. Prema novoj studiji, nedavno objavljenoj u časopisu Planetary Science Journal, oblast u blizini južnog pola Meseca mogla bi se naći pod uticajem ove seizmičke aktivnosti ili "mesečevih potresa".
"Mislim da mnogi ljudi imaju ideju da je Mesec geološki mrtvo telo, da se nešto na Mesecu nikada ne menja. Mesec je seizmički aktivno telo", ističe glavni autor studije Tom Voters, viši naučnik emeritus u Centru za proučavanje Zemlje i planeta Nacionalnog muzeja vazduhoplovstva i svemira Smitsonijan.
Zemlja se, tokom poslednjih nekoliko stotina miliona godina, za oko 45 metara smanjila u prečniku. To je rezultat prirodnog hlađenja njenog rastopljenog jezgra, kao i naprezanja plimnih sila sa Zemlje.
A kako se unutrašnjost Meseca hladi, njegova površina se skuplja i menja da bi se prilagodila novoj zapremini. Taj proces skupljanja dovodi do pojave grebena poznatih kao "rasedi potiska", koji se sastoje od zbijene kore.
Koristeći podatke koje je prikupio NASA-in lunarni orbiter LRO (Lunar Reconnaissance Orbiter), lansiran 2009. godine, autori studije su otkrili da je oblast u južnom polarnom regionu bila pod uticajem jedne od najjačih seizmičkih aktivnosti zabeleženih seizmometrima koji su tamo ostavljeni tokom misija NASA-inog Apolo programa.
Mesec je, inače, postao mesto međunarodne svemirske trke, posebno od kada je indijska letelica Chandrayaan-3 uspešno tamo sletela u avgustu. Naučnici veruju da se u velikim kraterima u regionu južnog pola Meseca može naći led, koji je trajno sakriven u hladnoj senci.
NASA planira da svoju misiju Artemis III spusti u tu oblast najranije do kraja 2026. godine, prenosi Sputnik Internationl.
"Naše modeliranje sugeriše da su plitki potresi Meseca, koji mogu da izazovu snažno podrhtavanje tla u južnom polarnom regionu, mogući zbog klizanja na postojećim rasedima ili formiranja novih raseda", rekao je Voters.
"Distribuciju mladih raseda potiska, njihov potencijal da budu aktivni i potencijal za formiranje novih raseda potiska zbog tekuće globalne kontrakcije treba uzeti u obzir prilikom planiranja lokacije i stabilnosti stalnih ispostava na Mesecu", objasnio je Voters.
Nije ideja da se bilo ko obeshrabri da istražuje južni pol Meseca, ističe on, već samo da se uveri i da se razume da to i nije baš benigno okruženje.
BONUS VIDEO: