Objekat je dobio ime GLEAM-X J162759.5-523504, a stručnjaci su pretpostavljali da je u pitanju nešto što im je već poznato.
Eksperti su početkom 2018. godine detektovali jedinstveno nebesko telo, a izgubilo se nakon samo tri meseca.
Objekat je dobio ime GLEAM-X J162759.5-523504, a stručnjaci su pretpostavljali da je u pitanju nešto što im je već poznato.
Očekivali su da će se objekat kretati umerenom brzinom, te da će na kraju otkriti da se radi o umirućoj zvezdi ili o nekom sudaru u dalekom svemiru.
Zbog problema s teleskopima, te zato što Zemljina jonosfera ponekad reflektuje radio talase aviona i satelita koje se nalaze iznad nje, s vremena na vreme dolazi do lažnih signala.
Misteriozno telo je emitovalo jače talase od svih do sada zabeleženih pojava, što znači i da je svetlije. Najsvetliji izvori su supermasivne crne rupe, koje materiju izbacuju u svemir brzinom koja je skoro jednaka brzini svetlosti. Novootkriveno telo je bilo jače od toga. Stručnjaci su u prvi mah došli do zaključka da je previše tromo da bi bilo pulsar (neutronska zvezda prečnika do 10 kilometara), ali i previše svetlo za „promenljivu zvezdu“ (koja menja jačinu sjaja u kratkim vremenskim intervalima).
Jačina frekvencije tela je ukazivala na to da se radi o prirodnom izvoru, ne o veštačkom (dakle nisu vanzemaljci). Radio talasi su se ponavljali u preciznim intervalima, tri puta na sat, što opet liči na pulsar. Uz pomoć instrumenta Murchison Widefield Array (MWA) i superkopmpjutera je otkriveno još 70 prethodnih detekcija ovog tela tokom prva tri meseca 2018. godine, ali nikada pre toga.
Ono što je zanimljivo u vezi s emiterima veoma kratkih radio talasa, kao što je ovo telo, je to što obično otkrivaju koliko su udaljeni – ovaj objekat je oko četiri hiljade svetlosnih godina daleko. Dakle nije blizu, ali se to opet smatra „kosmičkim komšilukom“.
Naučnici su se na kraju složili da je mali, rotirajući objekat ili Beli patuljak (astronomski objekat koji nastaje kada zvezda male ili srednje mase završi svoj vek), ili neutronska zvezda (nastaje gravitacionim urušavanjem masivne zvezde tokom supernove). To su dakle tela koja ostaju nakon što zvezdi „ponestane goriva“, te proizvode magnetna polja koja su milijardama puta jača od našeg Sunca.
S pojavom novih, naprednijih teleskopa, kao što je Džejms Veb, otvara se mogućnost za otkrivanje pojava o kojima nismo mogli ni da sanjamo. Svemir je prepun čuda.