Astronomi su, pomoću teleskopa "Džejms Veb", otkrili da, od 3.956 galaksija koje su uočili, čak 1.672 imaju oblik diska poput zemljinog Mlečnog puta
Svemirski teleskop "Džejms Veb" (engl. James Webb Space Telescope – JWST) do sada je otkrio više od 1.000 misterioznih galaksija, sličnih našem Mlečnom putu, skrivenih širom ranog univerzuma.
Oblikovane kao uvijene gramofonske ploče ili spirale, te galaksije su otkrivene 10 milijardi godina u prošlosti univerzuma, tokom perioda nasilnih galaktičkih spajanja.
Ipak, galaksije u obliku diska su 10 puta češće u ranom univerzumu nego što su to astronomi ranije smatrali, otkrilo je novo istraživanje. To, zajedno sa prethodnim otkrićima teleskopa, dodatno povećava misteriju koja osnivanja velikih galaksija i njihovog potencijala za život, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu The Astrophysical Journal.
"Preko 30 godina se mislilo da su disk galaksije retke u ranom univerzumu, zbog čestih nasilnih sudara koji se među njima dešavaju", ističe glavni autor studije Leonardo Fereira, astronom sa Univerziteta Viktorija u Kanadi.
"Činjenica da ih teleskop otkriva u tolikom broju još jednom nam pokazuje koliko je taj uređaj zaista moćan, kao i da su te strukture galaksija formirane u univerzumu mnogo ranije nego što je iko to mogao da pretpostavi", dodaje on.
Otkriće hiljada galaksija sličnih našoj otvara pitanje: Da li je život počeo mnogo ranije nego što smo mislili?
Patuljaste galaksije i "svemirsko nasilje"
Mnoge teorije o nastanku galaksija govore o vremenu od jedne do dve milijarde godina u životu univerzuma, vremenu za koje se smatra da su se do tada najraniji klasteri zvezda već pretvorili u patuljaste galaksije.
Te patuljaste galaksije kasnije su počele da kanibalizuju jedna drugu, izazivajuću nasilna galaktička spajanja koja su, nakon 10 milijardi godina, dovela do stvaranja galaksija kakva je naša.
Mlečni put je galaksija u obliku diska. Sa svojim spiralnim rukama i oblikom zgnječenog sombrera, ona je po obliku jedna od najčešćih tipova galaksija u današnjem univerzumu.
Međutim, astronomi su dugo pretpostavljali da bi, tokom ranih godina univerzuma dok je svemir bio skučenije mesto, a patuljaste galaksije formirale rojeve, galaksije kao što je naša veoma brzo izgubile svoj oblik.
Otkriće hiljada galaksija sličnih našoj otvara pitanje: Da li je život počeo mnogo ranije nego što smo mislili?
Da li je život u univerzumu počeo mnogo ranije?
Ipak, koristeći teleskop "Džejms Veb" za posmatranja od devet, pa sve do 13 milijardi godina unazad, astronomi su otkrili da, od ukupno 3.956 galaksija koje su uočili, 1.672 imaju oblik diska poput naše.
"Na osnovu posmatranja teleskopom Habl, mislili smo da su galaksije u obliku diska bile gotovo nepostojeće do perioda ka da je univerzum bio star oko šest milijardi godina", rekao je koautor studije Kristofer Konselis, profesor ekstragalaktičke astronomije na Univerzitu u Mančesteru, dodajući da rezultati do kojih je JWST došao pomeraju vreme formiranja tih galaksija gotovo na početak samog univerzuma.
"To implicira da većina zvezda postoji i da se formira unutar tih galaksija, što u potpunosti menja način na koji razumemo kako se formiranje galaksija dogodilo", dodao je on.
"Na osnovu naših rezultata, astronomi će morati ponovo da promisle način na koji smo do sada razumeli formiranje galaksija i na koji je došlo do evolucije galaksija u periodu od 10 milijardi godina", zaključio je Konselis.
Život ljudi u galaksiji oblika diska navodi astrnonome na pomisao da i ostale takve galaksije mogu biti pogodne za život ljudi. Ukoliko je to tačno, sasvim je moguće da je život u univerzumu počeo ranije nego što se do sada mislilo.
BONUS VIDEO:
Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.
