Ovaj voz, ako sve bude teklo po planu biće brži i od putničkih aviona!
Uskoro će početi izgradnja linije za testiranje za najbržeg zemaljskog vozila na svetu - brzog voza sa niskim vakuumom na maglevu.
Kretaće se brzinom do 1.000 kilometara na sat u Datongu, u severnokineskoj provinciji Šansi, dok se pripremni radovi obavljaju, saopštila je lokalna uprava.
Možda će vas zanimati
-
Revolucija! |
08.05.2022.
VOZ NA ZELENI VODONIK: Mireo Plus H uštedeće 45.000 tona ugljen-dioksida tokom svog saobraćaja
![Siemens Mireo Plus H.jpg]( "Siemens Mireo Plus H.jpg")
Najnoviji razvoj obeležava dalji uspon Kine kao globalnog lidera u tehnologiji i proizvodnji železnica velikih brzina.
Maglev voz od 600 km/h sišao je prošlog meseca sa proizvodne trake u Kingdau, u istočnoj kineskoj provinciji Šandong, nakon što je u prototip fazi proveo više od godinu dana.
Ova test linija je deo laboratorijskog rada za projekat brzog voza magnetne levitacije sa niskim vakuumom. Istovremeno, linija će obezbediti i test platformu za ključnu tehnologiju magnetne levitacije cevovoda niskog vakuuma za ultra-brza vozila koja mogu da se kreću brže od aviona, pri brzini od oko 800 km/h.
Prva faza projekta obuhvatiće liniju od samo dva kilometra koja bi trebalo da bude završena do kraja juna 2022. Instalacija opreme i ispitivanja počeće u julu 2022. U roku od dve godine biće izgrađena još jedna test linija od 15 kilometara. Ukupan plan predviđa “železnicu“ dužine 60 kilometara, prema informacijama o projektu objavljenim sredinom juna na sajtu opštinske vlade Datonga.
Visokobrzi voz sa magnetnom levitacijom sa niskim vakuumom koristi tehnologiju superprovodne magnetne levitacije kako bi prekinuo kontakt sa zemljom i eliminisao otpor trenja, a sve kako bi postigao brzine oko i veće od 1.000 km/h.
"Maglev i hiperloop sistemi su samo deo nove ere transporta. Ruta od najmanje 50 kilometara je neophodna da bi se testirali različiti aspekti, uključujući samo vozilo, kao i signale, komandne sisteme i rutine", rekao je Vang Dašui, inženjer transportne železnice za Global Times. Da li takvi novi načini nude ekonomske koristi i prednosti zaštite životne sredine takođe treba dalje proceniti, rekao je Vang.
Američka kompanija Virgin Hiperloop testirala je svoj maglev sa dva putnika u novembru, brzinom od 160 km/h na stazi dugoj 500 metara, prenose mediji.
Dok analitičari kažu da je teško predvideti koja zemlja može prva da upravlja maglevom od 1.000 km/h, praktičnije je učiniti takve sisteme profitabilnijim u Kini nego u SAD, pošto Kina ima ogromnu populaciju i čvrste temelje u železničkom saobraćaju i transportu. Kina ima najveću svetsku železničku mrežu za velike brzine sa prugama koje pokrivaju 38.000 kilometara od 2020. godine, opslužujući 95 odsto gradova sa više od milion stanovnika, prema tamošnjem Ministarstvu saobraćaja.
U istraživanju i razvoju, Kina drži 43,52 odsto svetskih maglev patenata, što je prvo mesto i znatno iznad Japana sa 20,57 odsto, prema izveštaju koji je Global Times novinama poslao provajder usluga podataka o inteligentnoj imovini PatSnap.
Vozovi maglev su budućnost i brojne zemlje od Japana do Nemačke planiraju da izgrade železničke mreže maglev, što za sada otežavaju visoki troškovi takve tehnologije i nepodudarnost s postojećom infrastrukturom.
Kineski konstruktori nadaju se da će buduća generacija dostizati čak 800 kilometara na čas, a trenutni tip voza koristi tek pedeseti deo potrošnje sistema sa tečnim helijumom.
Što se Srbije tiče, naš Soko i dalje leti nezamislivim brzinama za većinu naših putnika, a imamo i staru, dobru železničku lokomotivu, koja ponovo živi svoj život, ali digitalni.
Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.
