Nova tehnologija znatno će unaprediti razne sfere nauke i različitih industrija.
Naučnici sa Univerziteta Kvinslend su napravili kvantni mikroskop koji može da razotkrije ćelijske strukture koje bi inače bilo nemoguće videti.
To otvara put za primenu u biotehnologiji, ali može da se proširi i na mnoga druga područja, u rasponu od navigacije do medicinskog snimanja.
Iza ovog mikroskopa stoji fizički fenomen kvantno sprezanje, a Albert Ajnštajn je opisao taj pojam kao "sablasnu interakciju na daljinu". Profesor Varvik Boven, iz laboratorije za kvantnu optiku na Univerzitetu u Kvinslendu, je napomenuo da je u pitanju prvi takav senzor zasnovan na zapetljavanju performansi koje su mnogo bolje od najbolje postojeće tehnologije.
"Ovo otkriće će dovesti do svih vrsta novih tehnologija, od boljih navigacionih sistema do boljih magnetnih rezonanci“, naglasio je profesor Boven.
Najveći uspeh ovog tima je taj što je kvantni mikroskop u mogućnosti da prevaziđe "tvrdu barijeru" konvencionalnog svetlosnog mikroskopa koji ne može da pristupi unutrašnjosti živih ćelija.
"Najbolji svetslosni mirkoskopi koriste laserske zrake koji su milijardu puta svetliji nego Sunce. Krhki biološki sistemi kao što je ćelija čoveka može da prežive kratak vremenski period, što je velika prepreka. Kvantno sprezanje mikroskopa pruža 35% jasniju sliku bez uništavanja ćelije, omogućavajući nam da vidimo sićušne biološke strukture koje bi inače bile nevidljive" - rekao je on.
Australija će iskoristiti kvantne senzore kao izvore koji podstiču novi talas tehnoloških inovaciju u zdravstvu, inženjeringu i transportu. "Prednosti su očigledne, od boljeg razumevanja živih sistema do poboljšanih dijagnostičkih tehnologija" - zaključio je profesor Boven.