Na pitanje da li je potrebno uvesti novu poresko-pravnu kategoriju koja bi se odnosila na njih, čak 97 frilensera je odgovorilo sa da.

Izvor: MONDO/Uroš Arsić

Rezultati pokazuju da da većina radnika na internetu (77,8 odsto) zarađuju do 1.000 evra, a da zarada prosečnog frilensera iznosi oko 700 evra.

Malo više od petine frilensera (22,7 odsto) zarađuje preko 1.000 evra, navedeno je u saopštenju.

To udruženje očekuje, kako je navelo, da će biti uključeno u radnu grupu za izradu Zakona o fleksibilnim oblicima rada, prenela je agencija Tanjug.

Udruženje je u periodu od 25. juna do 10. jula sprovelo anketu ‚"Ko su radnici na internetu, čime se bave i šta im treba?" kako bi se dobilo više informacija o ovoj raznorodnoj, a mnogobrojnoj zajednici neformalnih radnika koja, kako je navedeno, ne uživa nikakvu pravnu sigurnost niti socijalnu zaštitu.

Kažu da je od izuzetne važnosti da radna grupa ima na raspolaganju rezultate istraživanja da bi, uz uvažavanje činjenica i potreba desetina hiljada ljudi koji prihoduju radom preko interneta, usvojili adekvatan zakon.

Anketa je bila objavljena na društvenim mrežama da bi bila javno dostupna svima koji žele da je popune i poslata je mejlom članovima Udruženja. Anketu je popunilo 797 osoba. Takođe, anketa pokazuje da se frilensingom u Srbiji podjednako bave žene (49,2 odsto) i muškarci (50,8 odsto).

Ovo se može dovesti u vezu sa podatkom da su delatnosti kojima se pretežno bave žene trenutno u usponu, poput prevođenja i držanja časova, kažu u Udruženju. Takođe se primećuje pomeranje starosne strukture naviše, odnosno oko 60 ispitanika ima između 18 i 35 godina, što znači da je ostatak ispitanika stariji od 35. Najveća koncentracija je u grupi od 26 do 35 godina - 51 odsto.

Većina (80 odsto) ima više i visoko obrazovanje, broj frilensera sa srednjom stručnom spremom takođe je značajan (19,8 odsto), a gotovo da nema onih koji imaju samo osnovno obrazovanje (manje od jedan odsto).

Jedan od najvažnijih rezultata ankete jeste podatak o procentu frilensera kojima je ovaj vid delatnosti jedini izvor prihoda (77,7 odsto). Prethodnih meseci, u toku "frilenserske krize”, bili smo svedoci mnogobrojnih dezinformacija gde su frilenseri bili označavani kao “sezonski radnici“, “jutjuberi“ i “influenseri koji se ovim poslom bave pretežno iz hobija“. Anketa nedvosmisleno govori da je ovaj oblik posla nešto od čega ljudi žive, plaćaju račune i tekuće obaveze, izdržavaju svoje porodice i da buduće poresko rešenje mora imati to u vidu.

Sledeći podatak nam ukazuje na još jednu socijalnu odliku frilensera i značaj opstanka ovog vida privređivanja - većina frilensera (53 odsto) izdržava jednog ili više članova porodice. U pogledu prava na penzijsko i invalidsko osiguranje, analiza podataka pokazala je da je situacija očekivano loša i zabrinjavajuća. Naime, dve trećine frilensera ne ostvaruje ova prava ni po jednom osnovu.