Evropa i Ujedinjene nacije slažu se da bi tehnologiju za biometrijski nadzor trebalo staviti po strani dok se ne utvrde pravila korišćenja i potvrdi zaštita privatnosti ljudi.
Tehnologije za prepoznavanje lica kroz neselektivni nadzor javnih prostora, uključujući kontrolu granica, treba zabraniti, navodi se u izveštaju o veštačkoj inteligenciji u krivičnom pravu koji je Evropski parlament usvojio većinom glasova u utorak, 5. oktobra.
Izveštaj o veštačkoj inteligenciji u krivičnom pravu i njenoj primeni u policiji i sudstvu u krivičnim predmetima, koji je podneo bugarski EU poslanik Petar Vitanov ispred parlamentarnog Komiteta za građanske slobode, pravdu i unutrašnje poslove, između ostalog, u tački 31 traži od Evropske komisije zabranu “svake obrade biometrijskih podataka, uključujući slike lica, […] koja pretpostavlja masovni nadzor u javno dostupnim prostorima“.
U izveštaju se od Komisije traži i da obustavi finansiranje istraživanja i programa koji bi mogli da rezultiraju u neselektivnom masovnom nadzoru javnih prostora.
Takođe, u tački 27 izveštaja, traži se proglašenje moratorijuma na primenu sistema za prepoznavanje lica za svrhe sprovođenja zakona, u funkciji identifikacije, izuzev isključivo za identifikaciju žrtava krivičnog dela, sve dok ne budu ispunjeni jasno definisani uslovi:
- (1) da su tehnički standardi u potpunosti usklađeni sa temeljnim ljudskim pravima
- (2) da rezultati primene sistema nisu pristrasni i diskriminatorni
- (3) da pravni okvir obezbeđuje strogu zaštitu od zloupotrebe i strogu demokratsku kontrolu i
- (4) da postoje empirijski dokazi neophodnosti i srazmernosti primene takvih tehnologija.
Izveštaj Evropskog parlamenta nije obavezujući, ali predstavlja presudan korak u pravcu zauzdavanja neodgovorne primene rizičnih tehnologija u demokratijama.
Stav EU poslanika odražava raspoloženje većine stanovnika u zemljama članicama, koji u reprezentativnim anketama pokazuju izrazito protivljenje primeni tehnologija za neselektivni, masovni biometrijski nadzor.
Visoka komesarka Ujedinjenih nacija za ljudska prava pozvala je sredinom septembra na proglašenje globalnog moratorijuma na prodaju i upotrebu naprednih tehnologija koje predstavljaju ozbiljan rizik po ljudska prava, sve dok se ne uspostave odgovarajuće zaštitne mere, objavila je SHARE fondacija. Takođe, visoka komesarka je zatražila potpunu zabranu onih vrsta primene naprednih tehnologija koje nije moguće uskladiti sa međunarodnim propisima o ljudskim pravima.
U junu ove godine, institucije Evropske unije zadužene za zaštitu privatnosti i ličnih podataka, zatražile su opštu zabranu upotrebe naprednih tehnologija za prepoznavanje lica u javnim prostorima zbog negativnog uticaja na slobodu govora, prava na okupljanje i udruživanje, kao i na slobodu kretanja.
Evropski poslanici će uskoro raspravljati o predlogu zakona o veštačkoj inteligenciji (AIA) koji je Evropska komisija podnela u aprilu ove godine. Mada je predlog fokusiran na rizike, umesto na prednosti novih tehnologija, propis koji bi trebalo da postane obavezan na teritoriji čitave Unije ostavlja previše prostora za legalizaciju neselektivnog masovnog nadzora i upotrebu biometrijskih tehnologija na štetu građana i demokratskog društva. Usvojeni izveštaj u parlamentu 5. oktobra, mogao bi značajno da utiče na dodatna ograničenja štetnih tehnologija u predloženom zakonu.
Evropski parlamentarci su usvajanjem izveštaja podržali i zahtev da algoritmi po kojima rade tehnologije sa veštačkom inteligencijom, budu otvoreni kako bi se omogućila ljudska kontrola ovakvih sistema. Ukoliko se ugradi u evropske propise, takav stav će značajno uticati na krupne tehnološke kompanije, čiji su algoritmi pretežno u domenu poslovne tajne.