Razmatra se uvođenje novih pravila u EU, koja bi policiji omogućila pristup šifrovanim porukama u aplikacijama kao što su WhatsApp i Signal.

Dugogodišnja rasprava između organa za sprovođenje zakona i zagovornika privatnosti podataka o tome da li bi podaci sa platformi poput WhatsApp-a trebalo da budu dostupni za istrage, dobila je novi zamah. Vlasti tvrde da im prelazak kriminalaca na takve servise onemogućava presretanje ključnih komunikacija.

"Suočavamo se sa situacijom koja postaje neodrživa, gde naši istražitelji gube sposobnost sprovođenja istraga", rekao je Vegter u intervjuu.

Vegter, koji je zadužen za davanje preporuka i olakšavanje saradnje među članicama EU, ima značajan uticaj. Govori na ministarskim sastancima i član je grupe službenika za sprovođenje zakona poznate kao "Going Dark", koja je uticala na strategiju unutrašnje bezbednosti EU. Ta strategija predlaže nova pravila o zadržavanju podataka i omogućavanju pristupa nadležnim organima.

Prema njegovim rečima, organima za sprovođenje zakona trebalo bi dozvoliti pristup porukama i drugim informacijama, uključujući metapodatke poput lokacije i vremena slanja. Ipak, naglasio je da bi se takav pristup odobravao od slučaja do slučaja i bio "vrlo regulisan", na isti način kao što se regulišu prisluškivanje i druge tehnike nadzora.

Izveštaj koji je Europol objavio u decembru prošle godine otkrio je primere terorista koji organizuju i promovišu svoje aktivnosti u "end-to-end" (s kraja na kraj) šifrovanim grupnim razgovorima. Među njima su medijsko krilo Islamske države - provincije Horasan, Al Azaim, kao i neonacistička grupa "Sturmjager Division". Vegter je upozorio da pretnja terorizma u Evropi "ostaje visoka".

Predlozi za pristup podacima naišli su na snažan otpor zbog zabrinutosti za privatnost i bezbednost. Glavna tačka spora je da li je tehnički moguće omogućiti policiji čitanje šifrovanih poruka bez slabljenja čitavog sistema, čime bi se otvorila vrata zlonamernim akterima poput hakera i autoritarnih vlada. U maju su grupe za građanska prava, akademici i istraživači pisali Evropskoj komisiji, upozoravajući da bi njeni planovi za unutrašnju bezbednost mogli dovesti upravo do takvog scenarija, piše Index.hr.

Tehnološke kompanije takođe se dugo protive bilo kakvim pokušajima slabljenja enkripcije. Ipak, Vegter je rekao da želi da one budu uključene u proces definisanja zakona i tehnologije koja bi policiji omogućila pristup. "Verujem da bi oni koji osmisle brave takođe trebalo da budu u mogućnosti da osmisle i ključ", rekao je. "Možemo osigurati enkripciju i imati alat ili način da naši istražitelji pristupe podacima u pojedinačnim slučajevima. Mislim da nije pošteno reći, imate jedan ključ, a to znači da je sve otvoreno svima", dodao je Vegter.

On je takođe istakao da bi pravila EU o zadržavanju podataka trebalo ažurirati kako bi se uspostavio minimalni rok čuvanja komunikacionih podataka. Zbog trenutne zbrke u pravilima, istražitelji se suočavaju sa "lutrijom" da li će uspeti da dođu do podataka, objasnio je i podsetio da je najviši sud EU poništio zakon o zadržavanju podataka 2014. godine, ali je naglasio da se stav suda od tada promenio.

Javno savetovanje EU o ažuriranju pravila o zadržavanju podataka završeno je prošlog petka, a prikupljeno je oko 5.000 odgovora, od kojih su mnogi stigli od anonimnih ispitanika koji se protive bilo kakvom povećanju državnog nadzora.

Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.