U Srbiji, bez Kosova i Metohije, 24,2 odsto osoba starijih od 15 godina koristi internet, pokazalo je istraživanje Centra za proučavanje informacionih tehnologija (CEPIT) Beogradske otvorene škole.
Računajući prema podacima sa poslednjeg popisa stanovništva Srbije iz 2002. godine, to je nešto više od 1,5 miliona stanovnika, rekla je na konferenciji za novinare predstavnica CEPITA Milina Petrović.
Istraživanje je sprovedeno tokom juna ove godine na 1.076 ispitanika starijih od 15 godina, bez teritorije Kosova i Metohije, kazala je ona i precizirala da u 33 odsto domaćinstava u Srbiji bar jedan član koristi internet, dok 41 odsto domaćinstava poseduje računar.
Procenat korišćenja interneta je veći medju urbanim stanovništvom
(33 odsto) od onog u ruralnim sredinama (12 odsto), rekla je Petrovićeva i dodala da ga više koriste muškarci (oko 31 odsto) nego žene (17 odsto).
Razlika je naročito izražena izmedju generacija, jer istraživanje pokazuje skoro polovina stanovništva uzrasta od 15 do 29 godina koristi internet, ali i samo 11 odsto starijih od 50 godina.
Najveći broj korisnika interneta (84,3 odsto) ima pristup od kuće, dok se čak 77 odsto ispitanika na internet povezuje modemski.
Skoro polovina ispitanika koji ne koriste internet navela je kao razlog da im nije potreban, njih 24,9 odsto navelo je da ne zna da koristi kompjuter, a 23,3 odsto da ne može da priušti sebi korišćenje interneta, što je, kako je naglasila Petrovićeva, jedan od pokazatelja nerazvijenosti potencijala informatičkog društva u zemlji.
Zabrinjavajuće je i to, kako je kazala, što više od polovine nekorisnika interneta (52,1 odsto) ni nema nameru da ga koristi ubuduće, što je naročito izraženo u populaciji starijoj od 50 godina.
U poredjenju sa raspoloživim podacima o upotrebi interneta u Srbiji od 1999. godine, kako je kazala, broj korisnika povećao se pet puta, što je niska stopa priraštaja.
Ona je istakla da je porast broja korisnika interneta u Srbiji nezadovoljavajući, jer je izostala "dramatična" stopa rasta upotrebe interneta koja je bila uobičajena u drugim zemljama u početnim fazama njegovog korišćenje.
Broj korisnika interneta u Sloveniji (54 odsto) i Hrvatskoj (45 odsto) posledica je strateškog rada i nastojanja da se razvije informatičko društvo, navela je ona, ističući da je i Makedonija zahvaljujući projektu kvalitetnijeg i jeftinijeg pristupa interneta povećala broj korisnika na 27 odsto.
Kao glavni uzrok izostanka "dramatične" stope rasta interneta u Srbiji u CEPIT-u su naveli siromaštvo i političku situaciju u zemlji, gde modernizacija države nije prioritet, ističući da je pored akcije države u razvoju tehnologija, neophodno učešće privatnog sektora, liberalizacija tržišta telekomunikacija, kao i povećanje broja elektronskih servisa i snižavanje cene opreme.
Računajući prema podacima sa poslednjeg popisa stanovništva Srbije iz 2002. godine, to je nešto više od 1,5 miliona stanovnika, rekla je na konferenciji za novinare predstavnica CEPITA Milina Petrović.
Istraživanje je sprovedeno tokom juna ove godine na 1.076 ispitanika starijih od 15 godina, bez teritorije Kosova i Metohije, kazala je ona i precizirala da u 33 odsto domaćinstava u Srbiji bar jedan član koristi internet, dok 41 odsto domaćinstava poseduje računar.
Procenat korišćenja interneta je veći medju urbanim stanovništvom
(33 odsto) od onog u ruralnim sredinama (12 odsto), rekla je Petrovićeva i dodala da ga više koriste muškarci (oko 31 odsto) nego žene (17 odsto).
Razlika je naročito izražena izmedju generacija, jer istraživanje pokazuje skoro polovina stanovništva uzrasta od 15 do 29 godina koristi internet, ali i samo 11 odsto starijih od 50 godina.
Najveći broj korisnika interneta (84,3 odsto) ima pristup od kuće, dok se čak 77 odsto ispitanika na internet povezuje modemski.
Skoro polovina ispitanika koji ne koriste internet navela je kao razlog da im nije potreban, njih 24,9 odsto navelo je da ne zna da koristi kompjuter, a 23,3 odsto da ne može da priušti sebi korišćenje interneta, što je, kako je naglasila Petrovićeva, jedan od pokazatelja nerazvijenosti potencijala informatičkog društva u zemlji.
Zabrinjavajuće je i to, kako je kazala, što više od polovine nekorisnika interneta (52,1 odsto) ni nema nameru da ga koristi ubuduće, što je naročito izraženo u populaciji starijoj od 50 godina.
U poredjenju sa raspoloživim podacima o upotrebi interneta u Srbiji od 1999. godine, kako je kazala, broj korisnika povećao se pet puta, što je niska stopa priraštaja.
Ona je istakla da je porast broja korisnika interneta u Srbiji nezadovoljavajući, jer je izostala "dramatična" stopa rasta upotrebe interneta koja je bila uobičajena u drugim zemljama u početnim fazama njegovog korišćenje.
Broj korisnika interneta u Sloveniji (54 odsto) i Hrvatskoj (45 odsto) posledica je strateškog rada i nastojanja da se razvije informatičko društvo, navela je ona, ističući da je i Makedonija zahvaljujući projektu kvalitetnijeg i jeftinijeg pristupa interneta povećala broj korisnika na 27 odsto.
Kao glavni uzrok izostanka "dramatične" stope rasta interneta u Srbiji u CEPIT-u su naveli siromaštvo i političku situaciju u zemlji, gde modernizacija države nije prioritet, ističući da je pored akcije države u razvoju tehnologija, neophodno učešće privatnog sektora, liberalizacija tržišta telekomunikacija, kao i povećanje broja elektronskih servisa i snižavanje cene opreme.