Predstavljamo
Ovaj aparat možemo posmatrati iz dva ugla. Po osnovnoj nameni to je kompaktni digitalac koga ćete spakovati u torbicu rado poneti svaki put kad izađete na ulicu; ali, on je i mnogo više od uobičajenog point&shoot "šljocala", jer naprednim opcijama i vrhunskom optikom kompletnu konkurenciju ostavlja u oblaku prašine. S druge strane, za iste novce možete pazariti neki versatilniji DSLR prethodne generacije, koji nije mnogo glomazniji. Sve je pitanje prioriteta.
Opak hardver
U svakom pogledu G11 se jasno izdvaja od konkurencije. Kvalitet izrade je na najvišem nivou - metalno kućište čini ga gotovo neuništivim, dok dizajnom podražava aparate iz prošlog milenijuma. Ovaj snažan retro izgled je veliki plus, jer pored toga što G11 zaista izgleda kao spravica za fotografisanje, on u ruci leži neverovatno udobno. Kućište je nešto deblje, zbog rotirajućeg ekrana, ali prava magija ovog aparata leži u njegovim brojnim i dobro raspoređenim komandama.
Svim manuelnim podešavanjima pristupa se preko kružnih prekidača. Na vrhu se nalaze tri koncentrično raspoređena točkića za izbor režima fotografisanja, podešavanje ISO vrednosti i regulaciju ekspozicije. Iako na prvi pogled deluju prenatrpano, ove komande su zapravo najvažniji generator pozitivnog utiska, jer vam omogućuju veoma brzo i precizno podešavanje osnovnih parametara, čineći ovaj aparat jednom od najudobnijih alatki za fotografisanje. Rotirajući prsten oko d-pad kontrolera, međutim, nije naročito zgodno oblikovan, tačnije premalen je i u radu ćete ga lako promašiti i pritisnuti neki od d-pad tastera, čak i posle dužeg korišćenja. Meniji su u standardnom Canonovom fazonu, ni jednostavni ni previše komplikovani.
Optičko tražilo je još jedan evidentan dizajnerski propust. Naime, toliko je sitno da je praktično neupotrebljivo, jer je vidno polje jako suženo (kroz njega možete videti i sočivo!), tako da ćete, ma koliko želeli da scenu ocenite svojim okom, koristiti LCD tražilo. Aparatu ovakvog kalibra to jednostavno nije primereno, tj. ne izgleda "profi". Sreća u nesreći je da je rotirajući ekran kvalitetan, doduše nešto manji od statičnog ekrana kod modela G10 (2,8 spram 3 inča). Slika na njemu je dobro osvetljena i kontrastirana, tako da je dobra čitljivost očuvana i pod direktnim sunčevim osvetljenjem.
Opak hardver
U svakom pogledu G11 se jasno izdvaja od konkurencije. Kvalitet izrade je na najvišem nivou - metalno kućište čini ga gotovo neuništivim, dok dizajnom podražava aparate iz prošlog milenijuma. Ovaj snažan retro izgled je veliki plus, jer pored toga što G11 zaista izgleda kao spravica za fotografisanje, on u ruci leži neverovatno udobno. Kućište je nešto deblje, zbog rotirajućeg ekrana, ali prava magija ovog aparata leži u njegovim brojnim i dobro raspoređenim komandama.
Svim manuelnim podešavanjima pristupa se preko kružnih prekidača. Na vrhu se nalaze tri koncentrično raspoređena točkića za izbor režima fotografisanja, podešavanje ISO vrednosti i regulaciju ekspozicije. Iako na prvi pogled deluju prenatrpano, ove komande su zapravo najvažniji generator pozitivnog utiska, jer vam omogućuju veoma brzo i precizno podešavanje osnovnih parametara, čineći ovaj aparat jednom od najudobnijih alatki za fotografisanje. Rotirajući prsten oko d-pad kontrolera, međutim, nije naročito zgodno oblikovan, tačnije premalen je i u radu ćete ga lako promašiti i pritisnuti neki od d-pad tastera, čak i posle dužeg korišćenja. Meniji su u standardnom Canonovom fazonu, ni jednostavni ni previše komplikovani.
Optičko tražilo je još jedan evidentan dizajnerski propust. Naime, toliko je sitno da je praktično neupotrebljivo, jer je vidno polje jako suženo (kroz njega možete videti i sočivo!), tako da ćete, ma koliko želeli da scenu ocenite svojim okom, koristiti LCD tražilo. Aparatu ovakvog kalibra to jednostavno nije primereno, tj. ne izgleda "profi". Sreća u nesreći je da je rotirajući ekran kvalitetan, doduše nešto manji od statičnog ekrana kod modela G10 (2,8 spram 3 inča). Slika na njemu je dobro osvetljena i kontrastirana, tako da je dobra čitljivost očuvana i pod direktnim sunčevim osvetljenjem.
Manje piksela, više detalja
Pomalo neobično, G11 ima senzor manje rezolucije od svog prethodnika, i to za čitava 4 megapiksela. Razlog za ovakav potez nije u uštedi, već u boljem kvalitetu fotografija u uslovima slabijeg osvetljenja (pri većim ISO vrednostima). Ispostavilo se da je to bio pametan potez, jer fotografije u mračnom ambijentu zaista imaju više detalja, sve do ISO 800. Za web fotografije čak i pri ISO 1600 dobijamo solidnu detaljnost, što je za ne-DSLR aparat izuzetan razultat. Režim za fotografisanje u mraku (Low Light) treba izbegavati, jer on dodatne detalje izvlači smanjivanjem rezolucije, trudeći se da uhvati svaki gram svetla. Konačan rezultat je u 99 odsto slučajeva veoma loš. Bolje je eksperimentisati sa ISO vrednostima i ekspozicijom, kada su već komande na dohvat prsta.
Što se sočiva tiče, ono pokriva široki ugao - počinje od 28 mm i prostire se sve do 140 mm, baš kao kod modela G10. To vam omogućava da fotografišete bukvalno sve šta vam padne napamet, od grupnih portreta do pejzaža. Čak i u makro režimu sočivo ispravlja većinu problema na širokom kraju zuma. Kao i u starijim modelima G serije, postoji podrška za RAW format, ali ste u tom slučaju ograničeni na mušičav Canonov softver za procesiranje "sirovih" fotografija.
Na račun video režima pišemo veliki, debeli minus, jer u vreme kada i džepni telefoni snimaju u 720p rezoluciji, VGA kao gornja granica izgleda kao neslana šala. Doduše, kvalitet snimaka je vrhunski, možda i bolji od većine 720p aparata. Za ovako dobre rezultate zaslužan je protok podataka od 10 Mb/s (mnoge HD kamere ne prelaze 9 Mb/s).
Ovo je idealan aparat za slučaj kada vas mrzi da teglite DSLR aparat, a želite snimke zbog kojih nećete zažaliti što ga niste poneli. Konkurencija u ovom segmentu nije jaka, mada bi Panasonicov Lumix LX3 lako mogao biti zdrava alternativa. Za nešto manje novca može se nabaviti i Canon S90, koji ima isti senzor kao G11. Cena od oko 60.000 dinara je stvarno visoka, ali ako stisnete zube i ponovite se ovim aparatom, sigurno nećete zažaliti - bićete isuviše zauzeti fotografisanjem.
Plus: dizajn i izrada
Plus: performanse u mraku
Minus: ne baš kompaktne dimenzije
Minus: optičko tražilo, cena
Canon PowerShot G11
CCD/max. rezolucija: 10 Mpx / 3648 x 2736 px
Zum opt/dig: 5 x / 4 x
Video: do 640 x 480 / 30 fps
Memorija: SD, SDHC, MMC, MMCplus, HC MMCplus
Ekran: TFT 2,8 inča 461.000 px
Dimenzije: 112 x 76 x 48 mm, 355g
(MONDO/Mobilni magazin)
Pomalo neobično, G11 ima senzor manje rezolucije od svog prethodnika, i to za čitava 4 megapiksela. Razlog za ovakav potez nije u uštedi, već u boljem kvalitetu fotografija u uslovima slabijeg osvetljenja (pri većim ISO vrednostima). Ispostavilo se da je to bio pametan potez, jer fotografije u mračnom ambijentu zaista imaju više detalja, sve do ISO 800. Za web fotografije čak i pri ISO 1600 dobijamo solidnu detaljnost, što je za ne-DSLR aparat izuzetan razultat. Režim za fotografisanje u mraku (Low Light) treba izbegavati, jer on dodatne detalje izvlači smanjivanjem rezolucije, trudeći se da uhvati svaki gram svetla. Konačan rezultat je u 99 odsto slučajeva veoma loš. Bolje je eksperimentisati sa ISO vrednostima i ekspozicijom, kada su već komande na dohvat prsta.
Što se sočiva tiče, ono pokriva široki ugao - počinje od 28 mm i prostire se sve do 140 mm, baš kao kod modela G10. To vam omogućava da fotografišete bukvalno sve šta vam padne napamet, od grupnih portreta do pejzaža. Čak i u makro režimu sočivo ispravlja većinu problema na širokom kraju zuma. Kao i u starijim modelima G serije, postoji podrška za RAW format, ali ste u tom slučaju ograničeni na mušičav Canonov softver za procesiranje "sirovih" fotografija.
Na račun video režima pišemo veliki, debeli minus, jer u vreme kada i džepni telefoni snimaju u 720p rezoluciji, VGA kao gornja granica izgleda kao neslana šala. Doduše, kvalitet snimaka je vrhunski, možda i bolji od većine 720p aparata. Za ovako dobre rezultate zaslužan je protok podataka od 10 Mb/s (mnoge HD kamere ne prelaze 9 Mb/s).
Ovo je idealan aparat za slučaj kada vas mrzi da teglite DSLR aparat, a želite snimke zbog kojih nećete zažaliti što ga niste poneli. Konkurencija u ovom segmentu nije jaka, mada bi Panasonicov Lumix LX3 lako mogao biti zdrava alternativa. Za nešto manje novca može se nabaviti i Canon S90, koji ima isti senzor kao G11. Cena od oko 60.000 dinara je stvarno visoka, ali ako stisnete zube i ponovite se ovim aparatom, sigurno nećete zažaliti - bićete isuviše zauzeti fotografisanjem.
Plus: dizajn i izrada
Plus: performanse u mraku
Minus: ne baš kompaktne dimenzije
Minus: optičko tražilo, cena
Canon PowerShot G11
CCD/max. rezolucija: 10 Mpx / 3648 x 2736 px
Zum opt/dig: 5 x / 4 x
Video: do 640 x 480 / 30 fps
Memorija: SD, SDHC, MMC, MMCplus, HC MMCplus
Ekran: TFT 2,8 inča 461.000 px
Dimenzije: 112 x 76 x 48 mm, 355g
(MONDO/Mobilni magazin)