Novo ledeno doba možda je već počelo, ali ga je čovečanstvo zaustavilo, a da toga nije bilo ni svesno. Naučnici su otkrili da je globalno zagrevanje prekinulo prirodni proces hlađenja Zemlje, koji je započeo pre oko 2.000 godina.
Prema istraživanju objavljenom u časopisu Science, emisije gasova sa efektom staklene bašte do šezdesetih godina prošlog veka podigle su temperaturu dovoljno da preokrenu ovaj proces.
"Sve je tek počinjalo, sve je bilo normalno, sledeći glacijalni period trebalo je da nastupi, a ipak se zaustavio", izjavio je Nikolas Jang, geohemičar sa Univerziteta Kolumbija.
Do otkrića su došli proučavanjem ledene kape Barns na kanadskom Bafinovom ostrvu. Analizom biljaka koje su hiljadama godina bile zarobljene ispod leda, utvrdili su da je ledena kapa ponovo počela da raste pre oko 2.000 godina.
Međutim, šezdesetih godina prošlog veka ledena kapa je počela da gubi više leda tokom leta nego što se stvaralo zimi, a taj trend traje i danas.
Naredno ledeno doba moglo bi da kasni stotinama hiljada godina
Prirodne smene hladnijih i toplijih perioda povezane su sa Milankovićevim ciklusima, odnosno promenama Zemljine orbite i nagiba njene ose. Zanimljivo je da se naša planeta tehnički i danas nalazi u ledenom dobu, ali u njegovoj toplijoj fazi. Poslednji veliki glacijalni period završen je pre oko 11.700 godina.
Klimatski modeli pokazuju da bi ledena kapa Barns, poslednji ostatak nekada ogromnog ledenog pokrivača Laurentide, mogla potpuno da nestane u narednih 300 godina.
Glaciolog Šon Markot sa Univerziteta Viskonsin-Medison upozorava da bi dalje emisije gasova sa efektom staklene bašte mogle da odlože sledeći glacijalni period za stotine hiljada godina.
To znači da ljudska aktivnost možda nije samo zagrejala planetu, već je promenila i prirodni klimatski ciklus koji je oblikovao Zemlju tokom milijardi godina.