Ljudi su ponovo na putu ka Mesecu, ali ovog puta bez sletanja. Posle više od pola veka, četvoro astronauta krenulo je na desetodnevnu misiju koja podseća na slavne dane Apolla, ali sa drugačijim ciljem. Artemis II treba da obiđe Zemljin satelit i vrati se kući – i otvori vrata za ono što sledi.
Lansiranje ove misije pripremalo se godinama i koštalo je oko 4 milijarde dolara. Ipak, nameće se logično pitanje - zašto je povratak na Mesec trajao toliko dugo? Ako su ljudi već hodali po njegovoj površini šezdesetih, zašto je danas to ponovo veliki izazov?
Odgovor je daleko složeniji nego što deluje na prvi pogled.
Kada je 1969. godine lansiran Apollo 11, svet je bio usred Hladnog rata. Svemirska trka između SAD i SSSR-a bila je pitanje prestiža i dominacije. Cilj nije bio samo nauka, već pobeda. Upravo zato su sredstva bila praktično neograničena, a politička podrška ogromna.
NASA je tada raspolagala budžetom koji je danas teško zamisliti. Predsednici poput Kenedija i Džonsona snažno su gurali program napred. Slanje čoveka na Mesec bilo je nacionalni prioritet.
Posle tog uspeha, stvari su se promenile. Entuzijazam je splasnuo, budžeti su smanjeni, a fokus preusmeren. Umesto Meseca, pažnja je otišla na Space Shuttle program i misije u niskoj Zemljinoj orbiti.
Završetak Hladnog rata dodatno je promenio dinamiku. Nekadašnji rivali postali su partneri. Zajednički projekti, poput Međunarodne svemirske stanice, postali su važniji od ponovnog odlaska na Mesec.
U međuvremenu, desilo se nešto što se retko pominje - znanje je delimično izgubljeno. Inženjeri i stručnjaci iz Apollo ere otišli su u penziju ili preminuli. Industrijski lanci koji su podržavali program više ne postoje. Tehnologija jeste napredovala, ali specifično iskustvo je nestalo.
Mesec je tako pao u drugi plan, dok su naučnici počeli da gledaju dalje. Mars je postao nova opsesija. Ideja o slanju ljudi na Crvenu planetu otvorila je potpuno nova pitanja: kako stići, ali i kako preživeti.
Upravo tu se Mesec vraća u igru. Kao logična stanica između Zemlje i Marsa. Ideja o stalnoj bazi na Mesecu postaje ključna, jer bi omogućila lakše i efikasnije misije u duboki svemir.
Velika razlika u odnosu na Apollo eru je i uloga privatnog sektora. Danas u igru ulaze kompanije poput SpaceX-a i Blue Origin-a. Ambicije su ogromne, a konkurencija dodatno ubrzava razvoj.
Trenutno je fokus na Artemis II misiji i bezbednom povratku posade. Ako sve prođe po planu, naredne misije mogle bi da vrate ljude na površinu Meseca do kraja decenije.
Plan kaže 2028. godina, ali realnost programa Artemis pokazuje da su kašnjenja gotovo neizbežna. Zbog toga se sve češće pominje i 2029. kao realniji rok.
Naravno, sve to zavisi i od događaja na Zemlji. Politika, ekonomija i globalne krize i dalje imaju poslednju reč u svemirskim planovima, piše Tportal.