Zamislite da sletite na Mars i uzgajate sopstvenu hranu koristeći marsovsku prašinu i atmosferu. Ono što je do juče zvučalo kao naučna fantastika, sada postaje realnost zahvaljujući novom istraživanju iz Nemačke.
Rezultati su impresivni: od samo 1 grama mikroba naučnici su uspeli da dobiju dovoljno nutrijenata za uzgoj čak 27 grama jestive biljke. To je ogroman podvig i veliki korak ka samoodrživim misijama na Marsu, prenosi Interesting Engineering.
Mars danas ima jedan veliki problem - “mrtvo" tlo. Površina jeste bogata mineralima, ali joj nedostaju organski nutrijenti neophodni za rast biljaka. Upravo tu na scenu stupaju cijanobakterije, poznate i kao modrozelene alge.
Ovi mikroorganizmi su izuzetno otporni i mogu da prežive ekstremne uslove. Oni koriste ugljen-dioksid iz atmosfere da rastu, pritom proizvode kiseonik i izvlače minerale iz marsovske prašine, odnosno regolita.
Drugim rečima, koriste samo ono što je već dostupno na Marsu.
Da bi testirali ideju, naučnici su u laboratoriji simulirali uslove koristeći MGS-1, materijal koji oponaša sastav marsovskog tla. U takvom okruženju uzgajali su cijanobakterije i stvarali biomasu koristeći isključivo dostupne resurse.
Kada su dobili dovoljno biomase, sledeći korak bio je njeno pretvaranje u đubrivo. To su postigli pomoću anaerobne fermentacije, procesa razgradnje bez prisustva kiseonika, pri temperaturi od oko 35°C.
Rezultat ovog procesa je tečno đubrivo bogato amonijumom, jednim od ključnih nutrijenata za rast biljaka. Upravo zahvaljujući njemu, istraživači su uspešno uzgajili vodenu leću (Lemna sp.), biljku bogatu proteinima koja se u već koristi u ishrani.
Rezultat nije izostao.
"Uprkos izazovima, digestat je omogućio visok prinos biomase Lemna sp. od 27 g sveže mase po gramu suvih cijanobakterija, pokazujući potencijal kao hidroponsko đubrivo", navode autori studije.
Kao dodatni bonus, proces fermentacije proizvodi i metan, gas koji može da se skladišti i koristi kao gorivo. Time isti sistem potencijalno obezbeđuje i izvor energije za buduće baze na Marsu.
"Možete zamisliti baštu na Marsu koja radi potpuno bez resursa sa Zemlje - bez donošenja zemlje, đubriva ili vode. Ova samoodrživost je ključna za buduće naseobine", objašnjava Tijago Ramaljo, vodeći istraživač sa Univerziteta u Bremenu.
Ovakav pristup otvara vrata zatvorenim sistemima koji proizvode hranu, kiseonik i energiju direktno na Marsu. Time bi buduće misije postale znatno manje zavisne od snabdevanja sa Zemlje.
Ipak, istraživanje je za sada sprovedeno u kontrolisanim uslovima na Zemlji. Sledeći korak biće testiranje u realnijem okruženju, uz nisku gravitaciju, radijaciju i ekstremne temperature.
Ako se sistem pokaže uspešnim, njegova primena neće biti ograničena samo na Mars. Ista tehnologija mogla bi da pomogne u razvoju održive poljoprivrede na Zemlji, posebno u regionima gde je zemljište degradirano.
Studija je objavljena u časopisu Chemical Engineering Journal.
