Kada pomislite na putovanje autobusom, reč "brzina" vam sigurno ne pada na pamet. Međutim, ambiciozni predlog iz Kalifornije ima cilj da to potpuno promeni kroz istraživanje ideje o autobusima koji bi se kretali brzinama između 180 i 250 kilometara na sat.
Kako međugradski autobusi danas retko prelaze brzinu od 100 kilometara na sat, putovanja zbog čestih stajališta traju duplo duže nego automobilom. Odeljenje za saobraćaj Kalifornije (Caltrans) zato razmatra koncept brze autobuske službe na autoputevima.
Ovi takozvani "metak-autobusi" imali bi sopstvene, rezervisane trake i teoretski bi prevozili putnike od San Franciska do Los Anđelesa za oko tri sata, spajajući usput i manja mesta. Danas isto putovanje klasičnim autobusom traje između sedam i devet sati.
Nadležni naglašavaju da je projekat u ranoj fazi istraživanja, ali ga opisuju kao konceptualno izvodljiv. Ideja je da se na autoputeve primeni višeslojni model koji već koriste metro sistemi - od lokalnih linija koje staju na svaka dva do tri kilometra, do ekspresnih i međugradskih ruta.
Putevi i vozila se moraju projektovati ispočetka
Ipak, realizacija ovog plana zahteva korenite promene u dizajnu puteva i samih vozila. Trenutni autoputevi su projektovani za brzine do 140 kilometara na čas, što direktno određuje radijus krivina i nagib kolovoza.
Kretanje brzinom od 250 na sat na postojećim putevima ugrozilo bi stabilnost vozila i kontrolu u krivinama. Izveštaj otvoreno priznaje da bi u ovim uslovima svaki sudar bio katastrofalan sa minimalnim šansama za preživljavanje, zbog čega bi vezivanje pojaseva bilo obavezno.
To znači da bi brze trake morale da se grade ispočetka. Prema izveštaju, te trake bi morale da budu široke najmanje 3,5 metara, uz dodatnih 3,5 metara za unutrašnje i spoljašnje zaustavne trake, dok bi ulazne i izlazne rampe morale da budu znatno duže.
Sami autobusi bi takođe zahtevali potpuno nov, aerodinamičniji dizajn koji smanjuje otpor vazduha i više podseća na brze vozove, uz upotrebu ugljeničnih vlakana radi smanjenja težine, piše Popular Science.
Aktuelni kočioni sistemi ne bi bili upotrebljivi jer njihova stopa otkaza naglo raste na brzinama iznad 145 kilometara na čas. Vozila bi zahtevala i specijalne gume sposobne da izdrže ekstremnu toplotu i opterećenje.
Uprkos izazovima, pojedini stručnjaci vide potencijal u ovom rešenju jer autobusi na točkovima lakše savladavaju oštre krivine, brže ubrzavaju i koče od vozova na šinama, i mogu da koriste postojeće putne pravce kako bi putnike doveli bliže konačnom odredištu.
Predlog se oslanja na međunarodne primere poput sistema brzog autobuskog prevoza (BRT) u brazilskoj Kuritibi i O-Bahn sistema sa betonskim vođicama u Adelejdu, ali nijedan od njih ne razvija ovako visoke brzine na dužim relacijama.
